Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju

Zbornik Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju: koncepti, pravci i izazovi na validan, efektan i naučno utemeljen način predočava teorijske postavke implementacije rodne ravnopravnosti i primere razvoja roda i obrazovanja na studijama slučaja iz drugih kultura i disciplina, ali i tako što prati dijahronijska izučavanja u našem društvu.

Obrazovanje i njegovi sadržaji i prakse potiču reprodukciju patrijarhalnih rodnih odnosa, ali su istovremeno ključni pokretači transformacije rodnog režima i demokratizacije i modernizacije društva. Urodnjavanje visokog obrazovanja, odnosno uvođenje rodne perspektive u sve njegove segmente, jedan je od ključnih uslova za prevazilaženje rodnih nejednakosti. Ostvarivanje ovog cilja moguće je ako se patrijarhalna matrica u obrazovanju redukuje, a emancipatorska politika ustali u praksi.

Prof. dr Vladislava Gordić Petković

Tematski veoma zaokružen, ovaj zbornik se rukovodi jednim temeljnim ciljem: da obezbedi pregled procesa razvoja i institucionalizacije roda u oblasti visokog obrazovanja. Iako bi se moglo tvrditi da svi tekstovi na različite načine tom cilju nastoje da doprinesu, među njima je moguće razdvojiti nekoliko celina. Prvoj celini pripadaju tekstovi koji prikazuju „pređeni put“, odnosno stanje u polju, predstavljajući istorijske dis/kontinuitete i prostore u kojima su se kod nas razvijale ženske/rodne studije i postavljajući značajna pitanja o tome kako su se i zašto one razvijale baš na taj način. U najširem smislu, ova celina nudi koncepte koji su korišćeni i koji se moraju uzeti u obzir kada se pristupa definisanju i proceni učinaka studija roda na ovim prostorima. Drugoj celini pripadaju oni tekstovi koji nastoje da razumeju šta podrazumeva urodnjavanje visokog obrazovanja, kako oni koji tek predlažu da se s tim procesom započne, tako i oni koji se kritički osvrću na učinjeno. Tu pripadaju i tekstovi koji nastoje da procene uticaj urodnjavanja i feminističkih teorija i praksi na određene sfere znanja, poput ekonomije i jurisprudencije. Ova celina pokriva prakse – pokušaje promene zatečenih struktura, normativnih okvira, politika i kulture u kojoj je rodna neravnopravnost mogla da postane pravilo. Trećoj celini pripadaju tekstovi koji razmatraju izazove s kojima se urodnjavanje suočava svuda u svetu, poput rodne segregacije i rodnog zjapa (gender gap), posebno u STEM naukama.

Dr Adriana Zaharijević