Institucionalna kritika

Knjiga je deo autorovih savremenih napora da izgradi konzistentnu teoretsku praksu koja bi teoriju umetnosti angažovala u projektima radikalne društvene transformacije. Najplodnije mesto za početak ovog poduhvata Marko Đorđević nalazi u analizi pojmova institucija i subjekt u kontekstu teorije institucionalne kritike. Nakon identifikovanja nedostatka analize ovih pojmova u savremenoj literaturi o institucionalnoj kritici, autor dolazi do zaključka o neophodnosti izvođenja jedne moguće diskurzivne analize njihovih porekla, načina upotrebe i transformacija. Ona je ovde bila usmerena na proizvođenje mape opštih filozofsko-teoretskih pojmova (institucija i subjekt) i specifičnih pojmova teorije umetnosti (institucija umetnosti i institucionalna kritika). Mapiranje je izvedeno detaljnim čitanjem pojedinačnih teorija i njihovim upoređivanjem. U prva dva poglavlja relevantnim tekstovima se pristupa sinhrono, isključivim razmatranjem njihovih značenja. Treće poglavlje uvodi dijahrono čitanje, kroz razmatranje vremensko-prostornih okolnosti njihovog nastanka, izvođenja i transformacija.