Istorija nasilja

„Lujeva izuzetna književna snaga leži u njegovim strastvenim osećanjima, na granici opsesije, ali i u filozofskom obrtu misli kojim istražuje sopstvena osećanja.“ Guardian

Sa dvadeset godina, pisca ovog autobiografskog romana opljačkao je, silovao i pokušao da ubije mladić koga je na Badnje veče pozvao u svoj stan. Nakon toga on odlazi kod sestre u Pikardiju, gde iz prikrajka sluša njenu verziju nemilog događaja, koju izlaže svom suprugu. To je jedna od mnogih scena u kojima će Eduar slušati kako drugi – medicinsko osoblje, policija… – projektuju svoje strahove i predrasude na njegovo iskustvo nasilja. Njegovi pokušaji da povrati kontrolu nad sopstvenom prošlošću dovešće do oštroumnih uvida u to kako se nasilje reprodukuje unutar zajednice.

„U svom drugom romanu mladi autor oživljava misticizam i snagu antičke tragedije, i potvrđuje svoje umeće izvođenja stvarnosti na scenu.“ Télérama

„Luj ne poseduje samo mladalački bunt, on je istinski književni fenomen.“ Times