Gorštačka elegija : memoari o porodici i kulturi u krizi

Statistike vam govore da klince poput mene čeka nevesela budućnost – ako budu imali sreće, izbeći će socijalnu pomoć; ako je ne budu imali, umreće od preterane doze heroina, kao što se samo prošle godine desilo desetinama njih u mom rodnom gradiću.

Bio sam jedan od tih klinaca s neveselom budućnošću. Zamalo da me izbace iz srednje škole. Zamalo da popustim pred dubokim gnevom i srdžbom, usađenim u svakoga oko mene. Danas ljudi gledaju u mene, u moj posao i završen prestižni fakultet, i veruju da sam nekakav genije, da bi samo stvarno izuzetna osoba mogla postići ovo što ja jesam. Uz dužno poštovanje tih ljudi, smatram da je ta teorija gomila govana. Ako je u meni i bilo ne

kakvih talenata, gotovo da sam ih protraćio dok me šačica dragih ljudi nije spasla.

To je istinita priča o mom životu i zato pišem ovu knjigu. Hoću da ljudi znaju kakav je osećaj gotovo dići ruke od sebe i zašto biste to mogli da učinite. Želim da shvate šta se dešava u životima siromašnih i kakav psihološki uticaj duhovno i materijalno siromaštvo imaju na njihovu decu. Hoću da ljudi razumeju „američki san“ kakav smo doživeli moja porodica i ja. Želim da shvate kako se zaista osećate kada se uspinjete. I hoću da ljudi razumeju nešto što sam naučio tek nedavno: da i nas, kojima se dovoljno posrećilo da proživimo „američki san“, demoni života koje smo nekad ostavili za sobom proganjaju i dalje.

Dž. D. Vans