Rani radovi 1908-1918

Uvek nestrpljiv, grozničav, zanesen, obilan i preobilan i kao omađijan nekim duhovima koji mu nisu dozvoljavali ni jednog jedinog časa da predahne, Vinaver je bio godinama, čitavih nekoliko decenija, od pre balkanskih ratova do najnovijeg vremena, do svoje smrti (1955), viđen i primećen, ali je dublje sagledan i shvaćen tek kada svojim tumačima nije mogao da priredi nikakvo novo iznenađenje. Van svake sumnje, ugradio je sebe u osnove najnovije srpske kulture jezika i stiha, ali je najčešće, po pravilu sredine u kojoj caruje ono što je on nazvao (bez ozlojeđenosti, sa osmehom) „mudrost lokalnih šereta“, oglašavan za duh koji se, istina, odlikuje takozvanom velikom kulturom, pa i lucidnošću kakve jedva da još ponegde ima, ali čija su se kultura i lucidnost rasejali, po zlosrećnoj njegovoj sudbini, na sve strane, tako da on nije uspeo nigde da se istinitije „nađe“, ni u esejistici, ni u poeziji. (Rade Konstantinović)