Vrzino kolo

Srpskom mitologijom, posebno tzv. nižom mitologijom, demonskim bićima bavili su se brojni srpski i strani istraživači, od Ilariona Ruvarca i Natka Nodila do Veselina Čajkanovića, Slobodana Zečevića, Nikite Tolstoja, Ljubinka Radenkovića. Mitološka proučavanja zahtevaju sate i sate mukotrpnog rada, a krajnji rezultati često ne odgovaraju uloženom trudu. Pisanih podataka o srpskoj mitologiji gotovo da i nema, a i podaci dobijeni arheološkim iskopavanjima takođe su oskudni. Narodna tradicija o mitskim bićima razlikuje se od kraja do kraja, od jedne kulturne sredine do druge. Sve te činjenice združeno znatno otežavaju oblikovanje lične karte bilo kog mitološkog bića. Priče o mitskim bićima zapravo nisu mitovi. One kazuju gde i kada možete očekivati susret s nekim od mitskih bića, ali po pravilu ne zbore o njihovom nastanku. Priče o mitskim bićima nastale su kao posledica čovekovog nastojanja da od postanka do danas iskaže vlastiti zazor, strepnju, pa i strah od prirode, njenih sila, ali i grozničavu nadu da se nekako ipak sve može dobro okončati.

(…)

Jovan Aleksić, vrsni znalac srpskog narodnog stvaralaštva, običaja, verovanja, praznoverica, sujeverja, strahova – odlučio je da svoje veliko i raznovrsno znanje iskoristi kako bi načinio upečatljive portrete bića iz mašte, strahova, bojažljivih, grozničavih želja uplašenih ljudi. Nadahnuto, s retkim, izvanrednim poznavanjem duha srpskog jezika, Aleksić je načinio portrete mitoloških bića kako ih je sam doživeo i spoznao. (…) Celokupni višedecenijski rad posvećen mitskim stvorenjima sakupio je u književno štivo, pod naslovom Vrzino kolo, sin Miroslav Aleksić, pa je samim tim činom pohranio očevo zaveštanje za buduća pokolenja.

Prof. dr Nenad Ljubinković