Individualna i masovna kultura

Ova knjiga je uvod u ključne kulturološke teme našeg doba sa jakim uticajem onoga što bi se moglo nazvati francuskom tradicijom, njenom novom mišlju o kulturi (Marlo, Sartr, Stros, Lefevr, Kajoa, Bataj, Elijade, Bart, Todorov, Fridman, Jankelevič) i francuskom praksom u domenu kulturne politike koja nosi pečat racionalnog duha, svest o osobenom kulturnom identitetu i naglašen etatizam.

Dolo uvodi čitaoca u temu, polazeći od osnovnih pojmova. Kada prikazuje istoriju pojma “kultura” on prikazuje sve nijanse značenja kulture. Isto tako on će pažljivo, bez dogmatskog reza, objasniti interakciju lične i zajedničke kulture, odnos čovekovih stvaralačkih potencijala sa socijalnim nasleđem, okruženjem, socijalnim klasama i elitama, religijom, medijima, obrazovanjem, slobodnim vremenom. Dolo pronicljivo razlaže duh današnjeg vremena i poziciju kulture, pa posebno poglavlje knjige posvećuje odnosu nauke, tehnologije i moderne kulture. On ukazuje na stari, za njega lažni rascep između naučne i humanističke kulture, ukazujući kako je u biti čovekove kreativnosti i slobode i jedna i druga kultura. Izvanredan uzlet tehnologija izmenio je svakodnevni život čoveka i najsnažnije je uticao na kulturu u čemu je posebna zasluga medija. U tzv. digitalnoj eri u koju smo ušli, stvaralaštvo, kultura, informacija i obrazovanje postali su apsolutno globalizovani. Globalna komunikacija, naravno, traži nove definicije masovne kulture, kulturnog identiteta, umetničkog dela, umetničkih žanrova itd. Pobuna protiv civilizacijskog modela poznatog kao American way of life zbiva se u znaku poimanja globalizacije kao susreta razlika, kao interkulturalizma. Ulazimo tako u društvo koje ne poznaje zatvorenost, izolovanost, ali u kome se podstiču produktivne različitosti. Naravno, uvek ostaje prisutno pitanje kako sačuvati svoju posebnost u okviru tendencija globalizacije, kako u sveopštem kretanju prema “jedinstvenom svetu”, utemeljenom na ekonomskoj, tehnološkoj i političkoj integraciji izbeći opasnost od jednoobraznosti, serijalizacije, hegemonizma jednog kulturnog i političkog obrasca?