Leksikon Dostojevski

Sve o likovima Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (30.10.1821.-28.01.1881.), jednog od najvećih ruskih i svetskih klasika.

Na preko 700 strana ove impozantne enciklopedije, Danilo Kabić analizira oko 250 glavnih i sporednih likova iz čak 21 dela Dostojevskog, prenoseći sve što je dosadašnja književna kritika zabeležila o njima, navodeći njihove monologe i razgovore. Leksikon je namenjen ne samo onima koji žele da prokrče put kroz prozu Dostojevskog, već i onima koji dobro poznaju stvaralaštvo ovog pisca, jer predstavlja pravu riznicu znanja na temu Dostojevskog.

Već pri prvom susretu sa ovim, u našoj književnoj praksi neobičnim delom, čitalac će shvatiti koliki je trud uložio Danilo Kabić, trud u punom smislu stvaralački ravan podvigu. Trebalo je sa posebnom usredsređenošću čitati dela Dostojevskog, iz njih za svaki lik odabrati odgovarajući, najkarakterističniji odlomak ili odlomke, ako su u pitanju značajniji likovi. Trebalo je pročitati ogroman broj kritičkih analiza dela Dostojevskog i sve to srediti po azbučnom redu. Tako smo dobili delo od prvorazrednog značaja, delo koje još naša književna nauka nema.

Velika je kulturna korist od ove vrste posla. S jedna strane, učenicima, studentima i istraživačima dela Dostojevskog biće od prvorazredne pomoći u snalaženju u obimnom delu ovog klasika. S druge strane, ovo delo će podstaći pojavu sličnih leksikona književnih likova u delima drugih svetskih i naših pisaca. Ovakav posao je izraz zrelosti književne misli.””

Prof. dr Vitomir Vuletić, recenzent knjige

“”Leksikon je ispisivan prema modelu čitalačke kombinatorike koja potvrđuje čitaoca kao autora u najočiglednijem smislu. Autor je figura koja se izmiče, prepušta reč drugim tekstovima i time se gotovo bukvalizuje mnogocitirana smrt autora u korist kompetentnih čitanja, njegovo utapanje u anonimni protok pisanja.

Možda je najveći doprinos ove dragocene publikacije, pored nesumnjive, očigledne praktične vrednosti za sve proučavaoce građe koju “Leksikon” Danila Kabića sistematizuje, njegova literarna provokativnost i intrigantnost pristupa.

Maja Rogač, “”Citatnost je eksplicitno pamćenje kulture””