Izabel

Feridun Zaimoglu literarno je zaokupljen marginalnim delova društva i njihovim stanovnicima. Posvećuje se životu nekolicine kreatura iz velegrada koje, daleko od berlinske vreve i reka turista, slede svoj put. Izabel je lepa žena, ali više ne dovoljno lepa i mlada da bi i dalje radila kao model i nedovoljno priznata da bi, kao glumica, dobijala velike uloge. Zbog toga glumi kada joj se pruži prilika, raskrstila je s ljubavlju, ostavila dečka i odlučila da promeni način života. To je vreme posle uzbuđenja, ona se oprašta od seksualnog zadovoljstva i bira put čednosti. Nakon što ni njeni roditelji – mada se zdušno trude – ne uspevaju da joj nađu dobru priliku, upoznaje Markusa i počinje priča o Izabel i vojniku. Markus je povratnik iz sukoba na Kosovu, gde je bio u vojnoj misiji, traumatizovan je i jedino što želi je egzistencija svedena na najneophodnije. Njihov susret menja život oboje i odvodi ih na fascinantno i opasno putovanje u Markusovu prošlost. Snagom jezičkog izraza na koju smo navikli, a pri tom veoma precizan u posmatranju i svesno škrt na rečima, Zaimoglu odvodi čitaoce u svet smanjenih životnih očekivanja koji se ruši pod dejstvom ljubavi, bola, kajanja i osvete.