Ovo nije lula

U ovom eseju Magritovo slikarstvo postaje prostor za razumevanje moderne kulture.

Kada u Rečima i stvarima ispisuje rečenicu: Jezik i slika su nesvodivi jedno na drugo: uzalud je ponavljati što se vidi jer ono nikada ne prebiva u onome što se kaže, Fuko kao da je prepisuje iz eseja Ovo nije lula koji će nekoliko godina kasnije napisati o istoimenoj slici Renéa Magrita. U toj čuvenoj Magritovoj slici Fuko pronalazi ishodište problema kojim se zapravo bavio celi svoj život: odnosom sveta stvari i sveta znakova.

Da bi postigao vizuelni utisak koji će poljuljati ljudsku percepciju belgijski slikar Rene Magrit je često na svojim slikama kombinovao slike i reči. U seriji slika reč-slika, iz kasnih 1920-ih godina on kombinuje slike i tekst i izražava veze između reči, slike i predmeta. Iz ove serije je najpoznatija slika iz 1929. godine La trahison des images, ili u prevodu sa francuskog jezika Varke slika, koja se danas nalazi u Okružnom muzeju umetnosti u Los Anđelesu.

Čuvena slika lule kao da je naslikana iz školskog udžbenika i podseća na vešto naslikanu firmu iznad prodavnice duvana koja prodaje i pribor za pušenje ili na neku reklamu duvana. Lula dominira na slici i prikazana je sasvim jednostavno i realistički. Ispod lule je Rene Magrit napisao: “Ceci n’est pas une pipe”, što u prevodu sa francuskog znači “Ovo nije lula”. Slova su napisana savršeno čitljivim pismom. Na prvi pogled natpis izgleda kao kontradikcija, ali je istinit, jer to nije prava lula, nego samo njena slika.

Lula je i simbol filozofske teze Renea Magrita, da bez obzira na to koliko neki predmet bio realistično nacrtan, ljudi ga nikada ne mogu percipirati kao stvarnog nego samo kao njegovu sliku. Po njemu, ni reči, ni slike nisu u stanju da otkriju ono suštinsko što čini jedan predmet. I zato predmet, sam po sebi, ostaje i dalje tajna.

Postoji anegdota da je Magrit kada je bio upitan da li je na slici lula, odgovorio: “Da, naravno, to nije lula”, i predložio da oni pokušaju da stave duvan u lulu.

Slika lule predstavlja pokušaj Renea Magrita da postavi posmatraču slike pitanje njegove realnosti. Ovo remek-delo nadrealizma stvara trostruki paradoks od konvencionalnog pojma da predmeti odgovaraju rečima i slikama.