Pakao i druge priče

Iz pripovedaka u ovoj knjizi, može se videti kako Akutagava, koristeci intertekstualni postupak, gradi duboko promišljene psihološke portrete svojih junaka. Citalac isprva stice utisak da cita neku pricu iz starina, da bi na kraju ostao duboko zamišljen, shvativši svu dubinu tamne strane covekove duše. Pripovetku Pakao napisao je upravo u tom duhu. U žiži je važno pitanje, na koje je nemoguce dati konacan odgovor: da li se za stvaranje savršenog umetnickog dela, kao neophodan preduslov mora javiti umetnikova opsesija svojim radom i stavljanje umetnosti ispred ljudskosti i ispred života, kako sopstvenog tako i života svojih najbližih. Mracna atmosfera, tajanstvenost i stravicne scene u ovoj, možda najcuvenijoj Akutagavinoj prici, na citaoca ostavljaju snažan utisak.