Deng Sjaoping i Kulturna revolucija

Ova knjiga ima zanimljivost prvorazredne memoaristike i zbog toga što nas, otkrivajući jedan tako upečatljivi period iz istorije komunističke Kine, zapravo podseća na kinesko čudo, na ljude sa tako sopstvenom istorijom, kulturom i običajima i njihovoj dva milenijuma dugoj tradiciji. Jer, od Konfučijevog doba, negde oko 500. godine pre Hrista, pa sve do XVI veka, ta feudalna imperijalna Kina je postigla primat u svetu, i na kulturnom ali i na naučnom planu. Ali, od tada pa sve do početka XX bila je sve vidnija njena neprilagođenost svetu koji se za to vreme, sve ubrzanije menjao. Tu neprilagođenost Kine modernom svetu, razrešila je Komunistička partija, formirana 20-tih godina prošloga veka, pod uticajem sovjetskih prilika, kada je 1949. godine osnovala Narodnu Republiku Kinu. Vrlo brzo, njen lider Mao Cedung je razvio magičnu formulu za prevazilaženje zaostalosti, i njome udružio osiromašeni narod, ostvarujući prava ekonomska i vojna čuda. Kada je šezdesetih godina došlo do određenog zaokreta na sovjetskom putu, i u Kini su postale sve vidnije pojave rastućeg elitizma u partiji, upotrebe moći zarad lične koristi, korupcije i zanemarivanja javnih interesa. Zbog toga je Mao zatražio da se ispitaju svi komunisti na rukovodećim položajima, da se procene njihovi kvaliteti i njihove greške, da se sprovedu određene reforme na polju kulture. Zvanična primena ove politike, započeta 1966. godine, postala je poznata kao Kulturna revolucija. Iako opšte podržana, čak i od partijskih vođa, kao što je Deng Sjaoping, ona je dospevši u ruke zla, prerasla u ogromnu socijalnu i kulturnu štetu. I ovo sećanje na zlehudu sudbinu jednog od najznačajnijih Maovih saradnika, koji doživeo punu ljudsku i moralnu satisfakciju, tako što je svojom politikom uveo Kinu u XXI vek, iz pera njegove kćeri, je nadasve zanimljivo memoarsko štivo. Ono pored svega omogućava da srpski čitaoci mogu mnogo lakše razumeti duh i istoriju ove velike i treba podsetiti, posebno u poslednjim decenijama, nama naklonjene zemlje.