Muzika u renesansi

Autor polazi od uvida da „muzika u renesansi daleko prevazilazi ono što je komponovano, izvođeno ili slušano i doprinosi da se preko nje dođe do koncepcije univerzuma (muzika sfera), poretka stvari (proporcije) i duše (unutrašnja muzika)“.

Ukazujući najpre na uslove i različite vidove teorijskog diskursa o muzici u epohi renesanse, autor se, u četiri poglavlja, bavi posebnim vezama muzike i retorike, muzike i astronomije, matematike i filozofije (musica speculativa), muzike i etike, muzike i teologije i muzike i mistike, sve do uloge muzike u postavljanju nove koncepcije Bića u osvit modernog doba.

Ovo delo pokazuje različite puteve kojima su išli mislioci i teoretičari, od Žana Žersona do Dekarta, uključujući i Marsilija Fićina, Erazma, Johanesa Tinktorisa ili pak Đozefa Carlina i Galilea Galileja.

Knjiga je posebno namenjena onima koji se bave muzičkom teorijom i njenom istorijom ali i svima koje zanima epoha renesanse.