U jarku

Da li živimo u „ludojˮ stvarnosti ili su njeni junaci bolesne osobe? Ta zamka stvarnosti i jeste neka vrsta autorkine opsesije, jer gradeći nam kroz priču stvarnost upravo onakvom kakva jeste, ona nas tjera da se sudarimo sa njenom apsurdnošću i da počnemo razumijevati iščašenu logiku njenih junaka – da se samo pomoću apsurda može nositi sa ovom i ovakvom stvarnošću. Njeni junaci su obilježeni užasom vremena koji je nemoguće preraditi i oblikovati u nešto smisleno. Oni žive u nekoj vrsti postapokaliptičnog svijeta koji nije ni uništen ni spasen, nego razrušen i raščaran, ali nam se uz njen majstorski crni humor ipak malo lakše nositi sa tim spoznajama.

Tanja Stupar Trifunović