Bez rupe za odvod

“Pesme Milete Mijatovića su politički, socijalno i društveno angažovane, savremene i aktuelne. One su intenzivne, iskrene i bučne, ali one nisu pobuna, jer je pobuna prošla. One su stanje postbunta, stanje u kome je sve jasno i koje se više ne može promeniti. Ipak, one skreću pažnju, šalju poruku da nas niste prevarili, jer mi vas znamo, mi vas gledamo, mi vam se smejemo i vi nam ne možete ništa. Ove pesme mogu da se čitaju kao neprekinuti niz, kao proza u poeziji, mogu da se čitaju od prve do poslednje, preko reda, na preskok, od poslednje ka prvoj, ali nas, svejedno, uvlače u sebe i teraju da ih čitamo kao jednu veliku, istinitu, humorom prožetu celinu. Junaci Miletinih pesama su obični ljudi, čiji su životi voljom drugih dovedeni do besmisla. Njegovi junaci su korumpirani i pokvareni političari, srebroljubivi, bez vere sveštenici, gordi, zavidni, nepismeni književnici, latentni homoseksualci i bezosećajni tajkuni. Tu je i Srbija- zemlja poremećenih vrednosti, splavova, lake i jeftine zabave, a zapravo mesto bez izlaza- mesto bez rupe za odvod. Kako bi stvorili prostor za delovanje, moramo se popeti bar do podruma gde se mora napraviti osnova za provaljivanje napolje: na sunce, čist vazduh, šumu, gde se čuje šum šuminog šuma.”

(iz intervjua Milete Mijatovića, Popbox, 2005 godine)