Tiši od vode

Ovo je kratki roman koji bi mogao biti parafraza pesme Dušana Vasiljeva: čovek priča posle najnovijih balkanskih ratova. Pripovedač prati Danila Mišića, geografa koji svoje apsurdno ratovanje završava u psihijatrijskoj bolnici i kome nezainteresovani i korumpirani lekari ne uspevaju da pomognu. Jedini kontakt sa svetom ostvaruje kroz pisani dijalog s Danilom Harmsom.

Međutim, istrajna ljubav, kao i ipak probuđena lekarska etika, posle niza peripetija oživeće junakovu psihu koja će se u umirujućoj tišini gruzjskog crnomorskog lečilišta, ispod planinskih venaca, vratiti samoj sebi bez ikakvih medikamenta.