Mit o Sizifu

Knjigu čine četiri poglavlja koja za temu imaju: apsurdno rasuđivanje, apsurdnog čoveka, apsurdno stvaranje i mit o Sizifu, kao i dodatak pod nazivom: “Nada i apsurd u delu Franca Kafke”. Pod “apsurdnim rasuđivanjem”, Kami podrazumeva: apsurd samoubistva, apsurdne zidove, filozofsko samoubistvo i apsurd slobode, dok u okviru ogleda o “apsurdnom čoveku” tretira i donžuanstvo, glumu, osvajanje, a pod “apsurdnim stvaranjem”: filozofiju i roman, stvaranje bez sutrašnjice i Kirilova. “Mit o Sizifu” se završava autorovim razmišljanjem o sreći dalekosežnim zaključkom: “Ljudsko srce ima nezgodnu sklonost da sudbinom zove samo ono što ga uništava”