Venecijanski portret

Gustav Herling-Gruđinjski spada u retke pisce koji se u svom bogatom i žanrovski raznorodnom književnom opusu neprekidno i intenzivno bavio pitanjem dobra i zla. Takođe spada u malobrojne pisce koji su se bavili gradovima, osobito gradovima Italije u kojoj je živeo od 1955. do smrti 2000. godine. Među njima značajno mesto zauzima Venecija. Kako se njom književno bavio, odnosno kako ju je „slikao“ kao primer su mi poslužile dve njegove priče: „Venecijanski portret“ i „Kazanovini lavirinti“. Svaka od pomenutih priča sadrži dve ključne reči: Venecija i smrt. Sadrži i odrednice „grad snova“, „onostrani grad“, „grad na vodama Lete“ ili lavirintski. Naravno, on se prvi ne bavi ovim „mitskim gradom“, ali se bavi na neponovljiv način… iz recenzije Biserke Rajcic