Gde su vanzemaljci?

Pitanja o vanzemaljskom životu stara su verovatno koliko i sama civilizacija na našoj planeti. Razvojem fizike, astronomije, kosmologije i biologije, naučnici su u 20. veku, umesto da se bave pukim nagađanjem, na osnovu raspoloživih podataka procenili verovatnoće postojanja zvezdanih sistema i planeta sa inteligentnim životom. Prema čuvenoj Drejkovoj jednačini, u ovom trenutku bi moglo biti oko milion civilizacija koje pokušavaju da uspostave vezu s nama. Pa zašto mi to nikako ne primećujemo? U stvari, zašto one već nisu ovde? Ako su neke od civilizacija izrazito dugovečne, mogli bismo pretpostaviti da će kolonizovati galaksiju – i da su to već učinile još pre nego što se na Zemlji pojavio višećelijski život..
Galaksija bi trebalo da vrvi od vanzemaljskih civilizacija. Pa, ipak, mi od njih ni traga ne vidimo. Odavno bi trebalo da smo primetili njihovo postojanje, ali, ipak, nismo. Pa, gde su svi oni? Gde su vanzemaljci? To pitanje je postavio jedan od najčuvenijih fizičara prošlog veka, Enriko Fermi, i otud Fermijev paradoks. U fascinantnoj knjizi Stivena Veba Gde su vanzemaljci, koja je napisana da bude lak i razumljiv uvod u astrobiologiju, ponuđeno je 50 mogućih rešenja Fermijevog paradoksa.