Da li je moje vreme bilo moje vreme

„Samo nekoliko dana pre nego što će se pojaviti Da li je moje vreme bilo moje vreme, Hugo Lečer je umro od posledica teške operacije na srcu u 79. godini života u Cirihu [18. 8. 2009]. Ovo delo je trebalo da bude piščev intelektualni i biografski bilans. Ali postalo je njegovo zaveštanje kojim je on još jednom pažljivo, autoironično, duhovito i dirljivo predstavio velike teme svog života. Kao i sva ostala njegova dela, i ovo vrca od radosti i zadovoljstva pripovedanja, koji se sjedinjuju sa strašću humaniste i blagošću moraliste, ne prezajući od postavljanja najvažnijih egzistencijalnih pitanja.“

Neue Zürcher Zeitung

Dečak sedi kraj reke i pušta niz vodu drvenu lađicu, „glasnika“ koji najavljuje da će ubrzo neko doći za njom. Dečak je odrastao, postao pisac i otisnuo se tragovima lađice. Krenuvši od reke svog detinjstva, ciriške Zil, stigao je do Volge, Nila, Amazona, Jangcea… Sećajući se putovanja, bezmalo po celom svetu, veliki švajcarski pisac Hugo Lečer (Hugo Loetscher, 1929–2009) ispisuje svoju intelektualnu biografiju i svodi bilans pred kraj života. Njegova priča teče duž reka i mostova, previre od duhovne radoznalosti i čuđenja i meandrira od humora do melanholije. Od rečnih i životnih tokova Hugo Lečer briljantno skicira geografsku kartu svoje osećajnosti. Ali u isti mah on svoje životne i književne teme razvija do sveobuhvatne autogeografije, do priče o razvoju jedne globalne svesti.

Hugo Lečer je, kako saznajemo iz ovog dela kojim se oprostio od sveta, rođen pod sazvežđem znaka pitanja, skeptik koji zna da su pitanja često lepša i važnija od odgovora, čovek neiscrpno radoznalog duha, kosmopolita koji je uvek na putu ka novim obalama i nepoznatim kopnima i, konačno, nepopravljivi humanista.