Trnovit put do Higsovog bozona

Knjiga se bavi spletom istorijskih i filozofskih pitanja vezanih za strukturu Standardnog modela fizike elementarnih čestica, verovatno najuspešnije savremene fizičke teorije. Nakon pobedonosnog otkrića Higsovog bozona 2012. godine, Standardni model je postao široko poznat i van uskog kruga stručnjaka u teorijskoj i eksperimentalnoj fizici čestica i na putu je da zauzme sličan status kakav teorija relativnosti ili kvantna mehanika već imaju i u svakodnevnom diskursu ili pop-kulturi. Istovremeno, značajno je poraslo interesovanje za epistemološke i metodološke aspekte ne samo teorijske fizike elementarnih čestica, već i za oblasti kao što su fizika i tehnologija akceleratora koje se tradicionalno nisu smatrale značajnim delom diskursa u filozofiji nauke. Razlozi za to su višestruki i mogu se naći delom u otporu filozofskog establišmenta prema analizi onoga što je percipirano kao „prljava“ tehnologija, delom u opštem konzervativizmu prema tehničkim oblastima koji se razvijaju velikom brzinom i za čije razumevanje je potrebno značajno specijalističko znanje (treba imati u vidu da se, na primer, uprkos filozofskim aspiracijama Tjuringa ili Vinera, ozbiljna filozofska analiza računara i računarskih nauka počela pojavljivati tek u poslednje manje od dve decenije, iako je ta vrsta mašina čak i znatno starija od onih koji se koriste u eksperimentalnoj fizici elementarnih čestica).

Dramatičan razvitak fizike tokom 20. veka bio je motivisan veoma komplikovanim istorijskim razvojem, kako u samoj fizici, tako i u drugim oblastima nauke, pa i u ljudskom društvu u celini. Perović u ovoj knjizi daje interesantnu novu perspektivu na nastanak kvantne mehanike, kao teorijske osnove za čitavu fiziku mikrosveta. Dok je kvantna mehanika izvor brojnih filozofskih problema i zagonetki, koje se najčešće koncentrišu na ontološke aspekte kvantnih entiteta, naročito talasne funkcije, ovde imamo posla sa potpuno drugačijom perspektivom. Autor pokazuje u kojoj meri je od samih početaka, dakle epohe Planka i Bora, eksperimentalna tehnologija igrala veću ulogu nego što se obično pretpostavlja (i nego što se u standardnim kursevima kvantne mehanike uči!), što se prenelo i na docnije derivate kvantne mehanike kao što su kvantna teorija polja, kvantna statistička fizika i, naročito i najznačajnije sa nama zanimljivog stanovišta, fizika elementarnih čestica.

Knjiga je pisana živahnim stilom koji predstavlja osveženje u domaćoj filozofskoj literaturi i predstavlja dobrodošlu provokaciju za samostalno razmišljanje i rad na filozofskim i istorijskim problemima savremene fizike, koji su velikim delom i dalje otvoreni. Upravo je otvorenost ovog teksta značajna za ukorenjivanje jedne nove i drugačije svesti o prirodi filozofskog istraživanja koja je itekako potrebna na našim prostorima. Literatura je ekstenzivna i predstavlja mešavinu primarnih publikacija iz relevantnih fizičkih časopisa, klasičnih referenci koje su i dalje zadržale vrednost za savremenog čitaoca (kao što je Paisova istorija ili Hekingov uvod u filozofiju fizike) i savremenih rezultata iz epistemologije i filozofije nauke koji preispituju utvrđene stavove.