Ostrva

Nakon prethodnih proznih dela, Dora Kapralova predstavlja svoju ostrvsku knjigu.

Na telima volim drhtanje. Uopšte. Jedva razaznatljivo treperenje.

Ovaj iskaz mogao bi se na određeni način primeniti na sve tekstove u ovoj zbirci. I oni drhte u neprekidnoj napetosti između nesavladive strasti i težnje za samokontrolom i trezvenim pogledom; između samrtno uzvišene tišine i neprijatnog ćutanja; majčinski brižne usredsređenosti i klovnovski neodgovorne razigranosti; neukotvljenog izbeglištva i doma; između dokumentarističke tačnosti i snolikog lirizma; matematičkih apstrakcija i iznurene ljudskosti…

Ono što proističe kao presek ovih suprotnosti nije nikakva nepristrasna sredina, nikakvo mističko prožimanje, a naročito ne prosečnost. Rezultat je dragoceno otvorena, čista, nesentimentalna proza… Drugim rečima: ovo je knjiga u kojoj vodoravna osmica pruža ruku ograničenosti, konačnost duši, a smrt životu, koji se ne završava.

Matej Horžava