Ordesa

Nagrada Femina za stranu knjigu 2019. godine.

Čovek na životnoj raskrsnici razmišlja o rodnom mestu, gde su mu roditelji nedavno preminuli. Rastrzan mislima, odlučuje da piše. Sledi smela hronika njegovog detinjstva i bespoštedni prikaz životnih iskušenja, neuspeha i trijumfa, arhiva uspomena bez laži i utehe o životu u jednom vremenu, uspomena na porodicu skromnog porekla osuđenu da ulaže velike napore a ubira retke plodove…

Seća se svega što je jednom bilo živo a više nije: svojih roditelja, Španije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, sopstvenog braka, pijanstava i neverstava koja su ga doveli do razvoda, odnosa sa sinovima. Istražujući svoj identitet, pita se: šta je čovek bez braka ili bez roditelja? Šta je čovek kad se suoči sam sa uspomenama?

Nagrađivani španski pesnik i romanopisac Manuel Vilas priča o svemu što nas podseća da smo ranjiva bića, o potrebi da ustanemo i produžimo dalje kad nam se čini da je to nemoguće, kad su gotovo sve spone koje su nas povezivale sa drugima nestale ili smo ih mi pokidali. Kritičari ovaj autobiografski roman nazivaju „umetničkim delom koje uspavljuje bol“.