Morfologija bajke

Vladimir Jakovlevič Prop (Владимир Яковлевич Пропп;1895-1970) bio je ruski filolog i folklorist, jedan od najistaknutijih predstavnika pristupa proučavanju jezika i književnosti poznatog kao ruski formalizam. Radni vek proveo je na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, gde je od 1938. godine bio šef Odeljenja za folklor a zatim Odseka za rusku književnost. Prvo izdanje Morfologije bajke, Propovog najpoznatijeg dela, objavljeno je 1928.godine. Bajci je posvećena i njegova druga knjiga: Istorijski koreni bajke (1946). Pored toga, objavio je: Ruski junački ep (1955) i Ruski agrarni praznici (1963), a posthumno su mu objavljene zbirka radova pod naslovom Folklor i stvarnost (1976) i nedovršena knjiga Problem komičnog i smeha (1976). Naše izdanje Morfologije bajke, prvi put objavljeno 1982, pored osnovnog teksta, ima dodatak sa sledećim prilozima: V. Prop,”Transformacije u bajkama” i “Strukturalno i istorijsko proučavanje bajke” (iz knjige Folklor i stvarnost), K.Levi-Stros, “Struktura i forma: razmišljanja o jednom delu Vladimira Propa” (iz knjige Strukturalna antropologija,dva, 1973), E. M. Meletinski, “Strukturalno-tipološko proučavanje bajke” (pogovor za 2. izdanje Morfologije bajke, 1969) i J. Janićijević, “Prop, oko njega i posle njga”. Ovo izdanje Morfologije bajke donosi tekst prvog izdanja sa neznatnim izmenama.

PREDGOVOR

Morfologija tek treba da se potvrdi kao posebna nauka, čineći svojim glavnim predmetom ono čime se druge nauke bave od slučaja do slučaja i uzgred, sabirajući ono što je tamo raštrkano, i ustanovljujući novo stanovište koje dopušta da se prirodne pojave proučavaju lako i zgodno. Pojave kojima se ona bavi izuzetno su značajne; intelektualne operacije pomoću kojih ona upoređuje pojave slažu se s ljudskom prirodom i prijatne su joj, tako da će čak i neuspeo pokušaj ipak spojiti korist i lepotu. (Gete)

Reč morfologija označava učenje o oblicima. U botanici se pod morfologijom razume učenje o sastavnim delovima biljke, o njihovom međusobnom odnosu i odnosu prema celini, drugim rečima, kao učenje o građi biljke. O mogućnosti pojma i termina morfologija bajke niko nije razmišljao. Međutim, u oblasti narodne, folklorne priče mogućno je proučavati oblike i utvrditi zakonitosti ustrojstva podjednako tačno kao što je mogućna morfologija organskih tvorevina. Ako se to ne može tvrditi o priči uopšte, u celokupnom njenom obimu, to se u svakom slučaju može tvrditi o takozvanim bajkama, o pričama “u užem smislu reči”. Samo njima je i posvećen ovaj rad.

Ovaj ogled je rezultat dosta pipavog rada. Takva uporedna istraživanja zahtevaju od istraživača izvesno strpljenje. Ali mi smo nastojali da pronađemo takav način izlaganja koji neće previše kušati čitaočevo strpljenje, pojednostavljujući i skraćujući gde god je bilo mogućno. Rad je prošao kroz tri faze. Prvobitno je to bila obimna rasprava sa mnogobrojnim tabelama, shemama, analizama. Takav rad se nije mogao objaviti već i zbog njegova velikog obima. Počeo sam da ga skraćujem kako bih ga sveo na minimalan obim uz maksimum sadržaja. Međutim, takvo skraćeno, sažeto izlaganje bilo bi preteško za prosečnog čitaoca: ličilo bi na gramatiku ili udžbenik harmonije. Morao sam da izmenim način izlaganja. Doduše, ima stvari koje je nemogućno izložiti popularno. Toga ima i u ovom radu. No, ipak, čini se da je u sadašnjem obliku ovaj rad pristupačan svakom ljubitelju bajke, ako samo ushte da pođe za nama u lavirint bajkovne raznolikosti, koja će mu se na kraju ukazati kao čudesno jedinstvo.

Da bi izlaganje bilo što kraće i što življe, morao sam se odreći mnogo čega od onoga što bi za stručnjaka bilo važno. U prvobitnom obliku rad je, osim delova koji slede, obuhvatao i istraživanje bogate oblasti atributa likova (tj. likova kao takvih); u radu su podrobno razmatrana pitanja metamorfoze, tj. transformacije bajke; bile su uključene velike uporedne tabele (ostali su samo njihovi naslovi u prilogu), a celom radu je prethodio stroži metodološki ogled. Nameravao sam da proučim ne samo morfološku nego i sasvim posebnu logičku strukturu bajke, što bi pripremilo njeno istorijsko proučavanje. Samo izlaganje bilo je podrobnije. Elementi koji su ovde samo izdvojeni kao takvi, bili su podvrgnuti podrobnom razmatranju i upoređivanju. No izdvajanje elemenata je okosnica celokupnog rada i predodređuje zaključke. Iskusan čitalac sam će umeti da dopuni ono što je naznačeno.

Ovo, drugo izdanje razlikuje se od prvog izvesnim brojem sitnih ispravki i proširenijim izlaganjem pojedinih mesta. Izostavljena su upućivanja na bibliografiju, kao nedovoljna i zastarela. Numeracija pozivanja na predrevolucionarna izdanja Afanasjevljeva zbornika zamenjena je ukazivanjem na izdanja objavljena u sovjetsko vreme. Na kraju knjige navodi se tabela uporedne numeracije ta dva izdanja.