Sa ovog sveta nikada se neću živ izvući

Deset godina nakon glasina da je Henku (Vilijamsu) dao smrtonosnu injekciju morfi juma, godine 1963. Dok je i sam ljudska olupina i zavisnik koji je izgubio lekarsku licencu. Živi u kraju crvenih fenjera u San Antoniju, obavlja abortuse i krpi rane od čudnih uboda nožem. Ali kada se, u potrazi za Dokovim uslugama, pojavi Grasijela, mlada meksička emigrantkinja, počinju da se događaju čudnovate stvari. Svi koji je sretnu, menjaju se nabolje, osim – možda – Henkovog ljutitog duha kome nimalo nije drago što vidi da i Dok postaje bolji.

Stiv Erl (1955) rodio se u Virdžiniji, ali je prva zemlja na koju je spustio stopalo, bila teksaška, koju su mu baba i deda – sa svoje porodične farme u Teksasu – poslali u konzervi.
Stiv Erl je sa jedanaest godina naučio da svira gitaru, a sa trinaest osvojio nagradu na okružnom takmičenju talenata.
Stiv Erl je već sa četrnaest godina napustio porodični dom i otišao u Hjuston, gde se sprijateljio sa Taunsom van Zantom, koji mu je postao stvarno dobar učitelj muzičkog zanata, a – pošto je bio akloholičar i zavisnik – i stvarno loš uzor u životu.
Stiv Erl ga je pratio do Nešvila, gde je danju radio sve i svašta da se prehrani i plati račune, a noću svirao sa raznim bendovima. Njegov prvi zabeleženi snimak je sa Gajom Klarkom na njegovom legendarnom albumu Old no 1, na kom je svirao bas gitaru i sa Emi Lu Haris pevao prateće vokale u pesmi Desperado Waiting For A Train.
Stiv Erl pio je burbon, šmrkao kokain i heroin i ubrizgavao analgetike, što mu je bila omiljena droga, a taj neskrivani porok spojen sa buntovničkim ponašanjem, koštao ga je podrške u konzervativnom i industrijskom gradu kakav je Nešvil.
Stiv Erl je uhapšen zbog posedovanja heroina, kokaina i oružja, i za to je dobio godinu dana.
Stiv Erl je odležao šezdeset dana kazne, izašao čist i trezan, i postao uspešan.
Stiv Erl se ženio sedam puta, i imao je šest žena.
Stiv Erl je sa svojih šest žena dobio tri sina.
Stiv Erl ima i dva brata i dve sestre.
Stiv Erl je objavio čertnaest solo, sedam živih albuma i osam kompilacija.
Stiv Erl je napisao jednu zbirku kratkih priča – Doghouse Roses.
Stiv Erl je napisao jedan roman – I’ll Never Get Out Of This World Alive (Sa ovog sveta nikada se neću živ izvući).
Stiv Erl je napisao jedan pozorišni komad – Karla, o Karli Fej Taker, prvoj ženi koja je pogubljena u Teksasu posle 1984, dok je guverner bio Džordž Voker Buš, kome je mnogo toga možda oprošteno, ali ne i ovo.
Stiv Erl je glumio zavisnika koji se očistio u seriji Wire, dilera droge u filmu Leaves Of Grasss i muzičara u seriji Treme.
Stiv Erl je četrnaest puta bio nominovan za nagradu Gremi.
Stiv Erl je tri puta dobio nagradu Gremi.
Stiv Erl je pesme o korupciji, pohlepi, buntovnicima, izgubljenoj generaciji, nepravdi, piću i drogi napisao toliko realistično da su razotkrile koliko su komercijalne pesme koje pokušavaju da se bave tim temama – ljigavo i prazno đubre. Zbog toga se u Nešvilu njegovo ime retko spominje.
Stiv Erl je u svoju muziku unosio sopstvene antiratne i levičarske stavove.
„Jednom me je neko pitao šta posle socijalizma. Rekao sam: Pa, prvo moramo da ga probamo. Toliko smo pokušavali da ga sprečimo, a zapravo ga nismo ni okusili.“

N. T.