Portret jednog jezika

Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike i sociolingvistike. U ovoj ediciji izašle su mu knjige Lingvistika o čoveku (1975,1983), Jezik u društvu (1986), Jezik od mira do rata (1995), Lica jezika – sociolingvističke teme (2001,2002), Nova lica jezika – sociolingvističke teme (2002,2009), Žargon – lingvistička studija (2003,2006), Jezik i kultura (2005), Evropa u jeziku (2009) i Jezik i identitet (2010). Čigoja štampa i Biblioteka XX vek zajednički su objavile njegova Sabrana dela u 12 knjiga (Beograd, 1996-1997). Predavao je na mnogim inostranim univerzitetima. Bio je potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku (Association Internationale de Linguistique Appliquée) i predsednik Evropskog lingvističkog društva (Societas Linguistica Europaea). Član je Evropske akademije nauka i umetnosti (Salcburg) i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike (Strazbur). U njegovu čast štampana su dva internacionalna i jedan studentski zbornik radova: History and Perspectives of Language Study – Papers in Honor of Ranko Bugarski, Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins, 2000; Jezik, društvo, saznanje – Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata, Beograd: Filološki fakultet, 2003; Jezik u upotrebi/Language in Use, Novi Sad: Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 2011.

Uvodna napomena

Ova knjiga napisana je posle dovršenja rukopisa autorove prethodne knjige, juna 2010. godine. Iako samostalna celina, ona svojom strukturom, a delimično i sadržajem, prati ranije knjige istog pisca objavljene u ovoj ediciji: Lica jezika – sociolingvističke teme (2001,2002), Nova lica jezika – sociolingvističke teme (2002,2009), Jezik I kultura (2005), Evropa u jeziku (2009) i Jezik i identitet (2010). Što se tiče sadržine, njen prvi deo na nov način sintetizuje relevantni materijal parcijalno predstavljen u tim knjigama, dok preostala tri dela donose (s izuzetkom jednog preštampanog intervjua) isključivo nove tekstove, nastale u naznačenom periodu.

Predmet prvog dela, po kome je cela knjiga dobila naslov, jeste srpskohrvatski jezik, koji se posle uvodnog pojmovno-terminološkog razmatranja sumarno posmatra “spolja” (kroz opis dešavanja oko njega) a zatim “iznutra” (s težištem na zbivanjima u njemu samom), da bi se na kraju izveo završni bilans. Ostali delovi u velikoj meri preslikavaju strukturu prethodne knjige, o jeziku i identitetu. Ako je u prvom delu portretisan jedan jezik, drugi deo se može videti kao delimičan portret samog slikara, kao jednog njegovog govornika. Ohrabren dobrim prijemom na koji su naišli njegovi srazmerno podrobni autobiografsko-memoarski zapisi u prethodnoj knjizi, autor ovde kroz nekoliko poglavlja donosi nove odabrane priloge iz svoje stručne biografije, i ovog puta postavljene u šire kontekste, a na način koji, nudeći mnoštvo raznovrsnih podataka, ipak uveliko nadilazi suvu faktografiju. Tako je izatkano opštijim opservacijama i slobodnijim asocijacijama prožeto štivo koje bi moglo da bude informativno i inspirativno, a jednim delom valjda i zabavno, onima koji se upućuju u lingvistiku ili se već njome bave, ali i drugim kategorijama čitalaca.

Preostala dva dela su nastavak već uhodane tradicije iz pomenutih ranijih knjiga u ovoj ediciji: ona donose novi ulov žargonizama i slivenica, odnosno nove priloge sociolingvističkoj bibliografiji u Srbiji, tamo objavljivanoj u nastavcima (ovog puta za drugu polovinu 2010. i za 2011. godinu, sa dodacima za ranije godine).

Beograd, februara 2012. R. B.