Koža vremena

“Poznata je drevna kletva, koja se pripisuje Kinezima: „Želim ti da živiš u vreme promena!“ Reklo bi se da je ona sada izgubila smisao, jer se u naše vreme promene odigravaju svuda i svima. Aleksandar Genis suptilno i pažljivo nastoji da te promene zabeleži u svojoj novoj knjizi… Podnaslov knjige je direktno upućivanje na Knjigu promena, stari kineski tekst za proricanje, sačinjen od heksagrama. Tako i Genis pred čitaocem ređa svoje heksagrame: šta je bilo, šta je sada i šta će biti…. On govori o promenama koje se odigravaju kako u američkom, tako i u ruskom svetu. U nečemu su te promene slične, u nečemu različite. Jer su i ti svetovi vrlo različiti. I to je naročito zanimljivo. Genis razmišlja, ironičan je, gleda na događaje kao posmatrač bogatog životnog iskustva. Ali, kako je jednom rekao Milorad Pavić, „Genis vidi Rusiju iz Amerike a Ameriku iz Rusije – kroz Kinu.“ Iznenađujuće je, kaže Genis, to što „dok posmatram dolazak budućnosti, ne prestajem da se čudim ulozi koju u svim promenama igra prošlost. Progres je vuče za sobom, oživljava arhaičnost i čini je modernom.“

Natalija Kolesnikova, časopis Čitajmo zajedno, decembar 2020

Aleksandar Genis je roden 1953. godine u Rusiji, u Rjazanju. Od ranog detinjstva živi u Rigi, gde je diplomirao rusistiku. Kao sasvim mlad, 1977. godine, dospeva u Ameriku, i tu se profesionalno formira kao književni kriticar i esejista, baveci se poslovima uredivanja publikacija na ruskom jeziku i vodeci kulturnu rubriku ruskog radija. U okrilje otadžbinskih medija vraca se kao originalan stvaralac i uticajan arbitar širokog spektra književnih i kulturnih pojava. Godine 1993. je bio clan žirija Bukerovog fonda za najbolji ruski roman. U koautorstvu sa Petrom Vejlom objavio je niz knjiga. Savremena ruska proza (1982) i Maternji jezik (1989) su obavezno štivo za ucenike srednjih škola u Rusiji. Od 1990. godine piše bez koautora. Prepoznatljivo, sugestivno i pitko autorsko pismo A. Genisa, kojim se u ekperimentalnom žanru tzv. lirske kulturologije promišlja niz savremenih fenomena, najbolje dolazi do izražaja u knjigama eseja: Americka azbuka (1994), Crveni hleb. Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995), Kula vavilonska. Umetnost vremena sadašnjeg (1996), Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina. Umetnost oduzimanja (1998), Dovlatov i okolina. Filološki roman (1999).