Priče o Narcisu zlostavljaču

Novim izdanjem Narcisa zlostavljača obeležava se desetogodišnjica prvog izdanja ove, po mišljenjima nekih stručnjaka možda i ključne knjige XXI veka, ne samo na polju književne teorije već i novih metoda i instrumenata u njenom izučavanju, a tu se pre svega misli na psihijatriju i psihologiju. Kada se pojavio, Narcis je izazvao pravu buru i neverovatni spektar književnih, ali i ideoloških tumačenja u našoj zemlji i regionu. Ahmetagićeva nas je već navikla da bez kompromisa, jasno i bez priklanjanja bilo kom taboru iskazuje svoje stavove, i upravo zbog toga njeni književnoteorijski osvrti često dobijaju političku težinu, iako je njen rad pre svega naučni. U tom kontekstu, poslednje poglavlje, Zlostavljanje književnosti, s posebnim osvrtom na odbranu Njegoševog Gorskog vijenca od nakardnih dnevno-političkih tumačenja, izazvalo je najveću pažnju javnosti. Nažalost, i posle deset godina Narcis je još aktuelniji, i dalje talasa ustajalu baruštinu u kojoj se samo(za)dovoljno ogledaju srpske i ex-jugoslovenske intelektualne elite koje, kao i uvek, svako talasanje vlastitog ogledala dočekuju sa puno buke i besa. Onim drugima, istinski zagledanim u same sebe, a ne u svoje odraze, ova knjiga će pružiti nepresušni izvor samopreispitivanja na zdravim osnovama autorkinog kritičkog aparata.

Jasmina Ahmetagić (1970, Beograd) diplomirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dobitnik je Nagrade „Nikola Milošević” 2014. za knjigu Pripovedač i priča, kao i Nagrade „Isidorijana” za najbolјe knjige srpske književnosti u 2006. i 2007. godini: Unutrašnja strana postmodernizma: Pavić / Pogled na teoriju (2005) i Antropopeja: biblijski podtekst Pekićeve proze (2006). Osim pomenutih naslova, autor je brojnih knjiga, tekstova u književnim i naučnim listovima i časopisima, kao i monografija: Antički mit u prozi Borislava Pekića (2001), Potraga koja jesam: o prozi Vladana Dobrivojevića (2002), Dažd od živoga uglјevlјa (čitanje s Biblijom u ruci: proza Danila Kiša i Mirka Kovača) (2007), Zlostavlјanje i druge lјubavne pesme (2009),  Nevidlјivo zbivanje: pravoslavna duhovnost u prozi Grigorija Božovića (2012), Knjiga o Dostojevskom: bolest prekomernog saznanja (2013), Proza duše (2015), Knjiga o Kamiju: poetika mere (2017). Radi u Institutu za srpsku kulturu, Priština (Leposavić).