Tornjevi Boa-Morija 2

Časni vitez Emar od Boa-Morija postavio je pred sebe nemoguć zadatak – da jednog dana opet ugleda tornjeve svog zamka Boa-Morija, iz kog je proteran, I potpuno je posvećen tom cilju. Ta odluka će ga osuditi na dugo putovanje, pravo srednjovekovno lutanje širom Evrope, pa sve do palestinske zemlje. Tokom putešestvija susretaće se sa mnogim iskušenjima i izazovima. Steći će uvid u najveću ljudsku bedu i bol, ali i doživeti prelepa prijateljstva i ljubavi. No ma šta ga u njegovom napredovanju snašlo, neće izgubiti ubeđenje da će jednog dana povratiti svoj posed i vratiti se svom poreklu. Avantura ga, pritom, ni u jednom času neće zaobići…

U ovom Hermanovom remek-delu istorijskog stripa, koje stoji naporedo sa slavnim Džeremajom, do izražaja dolazi puna raskoš pripovedačkog i crtačkog talenta ovog franko-belgijskog umetnika, dok sa virtuoznom preciznošću pred čitaocima rekreira evropski srednji vek, pun prašine i krvi, surovosti i lepote.

Herman Ipen rođen je 17. jula 1938. godine u belgijskoj provinciji Lijež. Ušao je u svet stripa 1964. epizodom od četiri strane stvorenom za legendarni francusko-belgijski stripski časopis Spiru (Spirou).

Pre toga školovao se za stolara i radio kao dekorater enterijera. Pošto ga je primetio veoma plodni i značajni strip-autor Greg (Mišel Renije), počeo je da sarađuje s njim na stripu Bernard Princ, a 1969. isti taj tandem započeo je rad na vestern serijalu Komanča.

Godine 1977. počinje da radi autorske stripove, a dve godine kasnije izlazi prvi broj slavnog serijala Džeremaja, koji se i dalje objavljuje, i obezbeđuje Hermanu mesto u analima frankofonog, evropskog i svetskog stripa. Lutanja i avanture otpadnika Džeremaje i njegovog saputnika Kurdija po postapokaliptičnoj Americi stekle su armiju poklonika širom planete.

Osim Džeremaje, Herman je stvorio i veliki broj zasebnih grafičkih romana i stripova, kao i serijal Les tours de Bois-Maury. Priče koje Herman priča uglavnom su mračne, realistične i žestoke, često se bave problemima čovekove prirode i društva uopšte, a crtež i kolor su savršeno prilagođeni temama i veoma karakteristični.

Hermanovi stripovi prevedeni su na mnoge evropske jezike i u mnogim zemljama (uključujući i zemlje bivše Jugoslavije) uživaju kultni status.