Kraj smrti

Treći roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.

Dobitnik nagrade Hugo.

Luo Đijev opaki gambit se isplatio. Trisolarijanska najezda je zaustavljena, a kosmički zavojevači prinuđeni su da podele svoja tehnološka dostignuća s čovečanstvom. Primirje između dve civilizacije održava se sa prstom na obaraču. Nadmudrivanje počinje. Ulog je veliki – sve ili ništa. Hoće li čovečanstvo izdržati kosmičku proveru? Šta nas očekuje iza mračnih zvezdanih kulisa? Tamni vilajet ili vrli novi svet? Prestanak života ili kraj smrti?

Iznad mračne šume polako pada noć. Čeng Sin, kosmonautkinja iz dvadeset prvog veka u čije je ruke sudbina tutnula ključeve vremena, Guan Jifan, naučnik koji otkriva od čega „boluje“ kosmos, Tomas Vejd, agent CIA, i vizantijska čarobnica samo su neki od junaka završnog čina ove veličanstvene trilogije.

Špijunaža, kosmička potera, tehnološki pokusi, vradžbine i bajke. Vodeći nas kroz lavirint epoha i razdoblja, Liju Cisin svojom apokaliptičnom imaginacijom oslikava susrete i okršaje neslućenih razmera.

Liju Cisin je najpopularniji kineski pisac naučne fantastike. Studirao je hidrogradnju, ali je studije napustio 1988. godine da bi potom radio kao inženjer u električnoj centrali.

Devet puta je osvojio nagradu Galaxy (najprestižniju kinesku književnu nagradu za naučnu fantastiku), potom Hugo nagradu 2015. za roman „Problem tri tela“ (prvi je kineski autor ovenčan ovim priznanjem), a 2017. i Locus nagradu (za treći deo trilogije „Problem tri tela“), kada je bio nominovan i za nagradu Nebula.

On je prvi kineski autor koji se oprobao u sajberpank žanru romanom „Kina 2185“, objavljenom 1989. godine. Liju navodi da su na njegov rad najviše uticali Džordž Orvel i Artur Klark.

Njegov najpoznatiji roman, „Problem tri tela“, adaptiran je za filmsko platno, ali je njegova projekcija odložena 2017. godine na neodređeno vreme. U junu 2019. objavljeno je da je otpočeo projekat animirane adaptacije ovog dela.

Cisinova politička uverenja su prilično usaglašena sa onima koje proklamuje kineska vlada. U intervjuu za Njujorker iz 2019. godine, izjavio je da neopozivo podržava politiku kampova za reedukaciju u Sinkjangu i regulativu o natalitetu („politika jednog deteta“), ali i da se suzdržava od komentara na temu geopolitičkih pitanja u svom delu.