Neočekivana braća

Alek, sredovečni karikaturista, i Eva, romansijerka koja je napisala samo jednu ali kultnu knjigu, jedini su stanovnici sićušnog ostrva na obali Atlantika. Uopšte se ne viđaju, sve do dana kada ih neobjašnjiv prekid svih sredstava komunikacije primora da izađu iz svoje ljubomorno čuvane samoće.

Kako se može objasniti taj potpuni gubitak veza? Da nije planeta možda doživela neku kataklizmu? Nad njom su se već nadvijale pretnje nuklearnog sukoba i terorizma širokih razmera. Da se nije negde u svetu odigralo kakvo razorno divljaštvo? Šta je sa obližnjim arhipelagom? Da li je došlo do katastrofe na kontinentu? Šta je sa ostatkom planete?

Alek će postepeno odvijati klupko misterije. Zahvaljujući starom prijatelju Morou, koji je postao blizak savetnik predsednika Sjedinjenih Američkih Država, on uspeva da rekonstruiše tačan sled događaja. Ako je katastrofa izbegnuta, ustanovio je, onda se to dogodilo na neki čudan i neočekivan način da istorija više nikada neće moći da nastavi ranijim tokom.

Buran susret naših dezorijentisanih savremenika sa „neočekivanom braćom“ koja tvrde da potiču iz drevne Grčke, i poseduju medicinsko znanje daleko naprednije od našeg, predstavlja dramatičnu snagu ovog romana, istovremeno mu dajući odlike moderne bajke.

Kroz fikciju i parabolu, autor obrađuje na romaneskni način glavne teme kojima se bavio u esejima Ubilački identiteti, Poremećenost sveta i Brodolom civilizacija.

Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u porodici melkitske hrišćanske manjine u Libanu. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeći da učestvuje u libanskom građanskom ratu. Nastavio je neko vreme da se bavi novinarskim poslom da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Dobar deo godine provodi u stvaralačkoj izolaciji u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983), koji su ponovili romani: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Prvi vek posle Beatrise (1992), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012), a naročito slavni esej Ubilački identiteti (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga Porekla (2004) i Fotelja na Seni (2016), kao i operskih libreta Ljubav izdaleka (2001), Adrijana Mater (2004) i drugih. Za roman Taniosova stena (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler Levantski đerdan (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Dobio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej Poremećenost sveta (2009) nagradu „Knjiga i prava čoveka“, za Brodolom civilizacija (2019) nagradu „Danas“ itd. Najveće priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, među „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.