Narednik Kirk 1

Narednik Kirk je učestvovao u Američkom građanskom ratu na strani Severa i nakon okončanja sukoba nastavlja da služi na posleratnom Divljem zapadu. Prisiljen je da učestvuje u masakru američke vojske nad Indijancima, te stoga odlučuje da dezertira i posveti se odbrani nedužnih ljudi, što ga dovodi u nezgodnu situaciju, jer nema želju da ratuje protiv svojih bivših saboraca. On samo želi da se bavi uzgojem konjâ, skupa s prijateljima nalik sebi, s ljudima koji s mukom pronalaze svoje mesto u svetu: Indijancem koji je preživeo pokolj, bivšim konjokradicom i bivšim alkoholičarem koji je odlučio da leči Indijance. Međutim, miran rančerski život neće im biti suđen, pošto surov i nepravedan svet Divljeg zapada nipošto ne odgovara moralnim načelima Kirka, u osnovi plemenitog i pravičnog čoveka.

Ovaj serijal, čije su se prve stranice pojavile davne 1953, potekao je iz pera legendarnog argentinskog autora Hektora Esterhelda, kao i slavnog Huga Prata, koji se već ovde, na početku karijere, nude kao vrsni autori i postavljaju sebi osnovu za kasnija ostvarenja, remek-dela stripskog žanra.

Hugo Prat (1927–1995) jedan je od najznačajnijih stripskih autora na svetu. Stripom aktivno počinje da se bavi po okončanju Drugog svetskog rata, kada postaje član Venecijanske grupe, a u njegovoj dugoj karijeri najpoznatija dela su Korto Malteze, s kojim je dostigao planetarnu slavu, Pustinjske škorpije, Narednik Kirk, Erni Pike, Wheeling, kao i dela koja je pisao za Mila Manaru. Obeležja njegovog rada su snažna naracija, specifičan crtež i obimno istoriografsko istraživanje. Hugo Prat je ostavio neizmeran trag u svetskoj kulturi i svojim delom je doprineo tome da zvanična kritika prihvati strip kao umetnost ravnu ostalima.

Hektor German Esterheld (1919–1978(?)) bio je argentinski stripski scenarista i pisac. Napisao je veliki broj naučnofantastičnih kratkih priča i romana, a najpoznatiji je po svom radu na stripovima Narednik Kirk, Erni Pajk, Mort Sinder i Eternaut, koji se smatra njegovim remek-delom.

Njegovi rani radovi sadrže suptilnu kritiku kapitalizma, kolonijalizma i imperijalizma, a tokom godina njegov politički angažman postajao je sve uočljiviji: zajedno sa Albertom i Enrikeom Brećom stvorio je stripsku biografiju Če Gevare, Vida del Che (1968), što su tadašnji cenzori diktatorskog režima dočekali na nož. Potom je dovršio novu, politički još ostrašćeniju verziju Eternauta (1969). Tokom sedamdesetih stavio se potpuno na stranu Montonerosa, gerilske levice koja se borila protiv vojne hunte, i dok se krio od vlasti, stvorio je nastavak Eternauta.

Godine 1977. otela ga je vojska i poslednji put je viđen u tajnom zatvoru. Od tada se vodi kao jedna od zatočenih i/ili nestalih žrtava državnog terorizma u Argentini.

Za sobom je ostavio veliko stripsko zaveštanje i izvršio je velik uticaj na naredne generacije umetnika. Neformalno se smatra ocem savremenog argentinskog stripa.