Svetski popularna Saga o Vešcu obogaćena je radom vrsnih ilustratora na najznačajnijim pričama iz tog serijala. U trećem tomu, uživaćete u sjajnim ilustracijama Mikaela Burguena koje prate Poslednju želju, završnu i naslovnu priču iz prvog toma Sage, u kojoj se govori o susretu Geralta i Jenefer.

Dok spokojno uživaju u pecanju, Geralt i Neven slučajno oslobađaju džina zatvorenog u amfori. Pre nego što ga oslobođeno stvorenje brutalno napadne, trubadur uspeva da izgovori želju. Sa saputnikom u kritičnom stanju, Geralt kreće ka susednom gradu Rindeu. Vešcu savetuju da pronađe Jenefer iz Vengerberga, jedinu osobu koja zna čarobnu formulu za isceljenje. Geralt još ne zna da će se njegova sudbina vezati za sudbinu ove čarobnice…

Andžej Sapkovski rođen je 21. juna 1948. godine u Lođu, u Poljskoj. Poznat je pisac epske fantastike, ne samo u Poljskoj, gde ima status nacionalnog heroja, već i širom sveta. Najpoznatije njegovo delo je serijal Saga o vešcu.

Studirao je ekonomiju i, pre nego što se u potpunosti okrenuo pisanju, radio je kao predstavnik jedne inostrane trgovačke firme, ali i kao književni prevodilac.

Sapkovski je napisao seriju priča o vešcu Geraltu iz Rivije, zapravo dve zbirke kratkih priča i pet romana, zahvaljujući kojima je u svojoj rodnoj Poljskoj čitaniji nego Stiven King ili Majkl Krikton.

Pet puta je dobio najveću poljsku nagradu Zajdel za prozu iz oblasti fantastike, a osvojio je i špansku Ignotus nagradu za najbolju antologiju i najbolju kratku priču stranog autora iz žanra naučne i epske fantastike.

Godine 1997. dobio je poljsku Politikas pasport nagradu, koja se svake godine dodeljuje umetnicima za koje se smatra da će postići međunarodni uspeh. Krv vilenjaka prvi je roman iz Sage o vešcu, koji je postao svetski bestseler. Nagrađen je Januš A. Zajdel nagradom 1994, a 2009. dodeljena mu je britanska nagrada Dejvid Gemel Ledžend.

Andžeja Sapkovskog mnogi smatraju najvećim fenomenom epske fantastike nakon Tolkina, između ostalog, i zato što je uveo novine u sam žanr, spojivši fikciju i stvarnost i koristeći mitologiju slovenskih naroda.

Knjige Andžeja Sapkovskog su prevedene na petnaest jezika.

Na osnovu Sage o vešcu osmišljena je popularna kompjuterska igra The Witcher.

Mikael Burguen rođen je u Lionu 1982, a pohađao je umetničku školu „Emil Kol“ u kojoj je izučavao ilustraciju i strip. Ubrzo nakon što je diplomirao, 2004. godine, dobio je poziv od scenariste Tijerija Glorija da uradi crtež za Codex Angélique, serijal u tri toma, koji je izlazio između 2006. i 2009. godine. Zatim je učestvovao u crtanju drugog toma antologije Skydoll Lacrima Christi, stavljajući svoje četkice u službu kratke priče koju su napisali Barbara Kanepa i Alesandro Barbuči.

Baveći sa poslom crtača stripova, Mikael Burguen ne zanemaruje ni slikanje, crta storiborde i izrađuje ilustracije za korice za izdanja različitih izdavača. U saradnji sa Matjeom Mariolom potpisuje scenario za diptih Blue Note, koji izlazi između 2013. i 2014. a koji govori o sudbinama jednog džez muzičara i jednog boksera u poslednjim danima prohibicije u Americi. Zajedno sa svoja dva prijatelja – ilustratorom Janom Tisronom i Antonijem Žanom – 2014. učestvuje u omažu Homerovoj Odiseji (Glena). Godine 2018. izrađuje seriju slika na temu džeza za kolektivnu izložbu u galeriji Huberty & Breyne. Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa Braželonom i veštini kojom barata akrilnim bojama, poverena mu je realizacija trećeg toma ilustrovanog albuma Veštac – Poslednja želja.

Mikael Burguen već radi na novom stripu pod naslovom Le Serment (Zakletva), u saradnji sa Matjeom Gabelom.