Umetnici su opasni ljudi

U drami Doba trešnjinog dima tri generacije žena susreću se kroz autorkino uvođenje snova, zagrobnog života i arhetipova iz bajki, kako bi se preispitale shvatanja o ženskoj ulozi u njenom tradicionalnom poimanju.

Zauzdana je drama koja u kamernom okviru dinamike odnosa ljubavnog para donosi referencama bogato razmatranje umetnosti, prevashodno ženskog stvaralaštva. Procenjuju se podsticaji za stvaranje umetničkog dela, potreba za političnošću, i opet pitanje položaja žena, njihove obespravljenosti i ostavljenosti u senci, ne samo umetnica, već svih žena – što je sržna tema u svim dramama Kateržine Rudčenkove.

Priče sa sahrane iliti Pričaj mi nešto lepo pokazuju krajnju dramatičnost ljubavnih odnosa, u kojima se gubi i život. Zamršenost ljubavnih relacija donosi mnoštvo likova, a protagonistkinje će isticati i važnost stvaralaštva u kome ženski akteri razvijaju dramsku radnju, a da pritom ne razgovaraju o muškarcima.

Još u detinjstvu sam, / valjda kao vid unutrašnjeg otpora (…) / odlučila da se ja ni u kom slučaju, / ni pod kakvim okolnostima / nikada neću žrtvovati. / Ni na krstu, / ni u krevetu, / ni u kuhinji, / ni za pretke, / ni za potomke, / ni za domovinu.  (Zauzdana)