|
Izvan tišine
1.925,00 din.
Ulvenu, koji je u početku isključivo pisao poeziju, proza je dala mogućnost da u tekst ubaci najrazličitije asocijacije, skokove i digresije, drugim rečima da na sasvim drugačiji način pokaže tok svesti, takoreći njegovu sintaksu, što je opet bio jedan od ciljeva nadrealizma. A ujedno mu je dala i veći prostor za rezonovanje i analizu.
Uprkos slikovitosti i materijalnosti Ulvenovih proznih tekstova, oni se pretežno odigravaju u glavi pripovedača ili posmatrača, i upečatljivo je odsustvo dešavanja u spoljašnjem svetu, u kontrastu sa gotovo grozničavom aktivnošću u unutrašnjem.
Radoš Kosović
Spomenik je spomenik nad sopstvenim zaboravom. I dobija smisao tek kad više nema koga da mu smisao da. To je kamen koji držiš u ruci. Tebi večito nepristupačan. Samo ogledalo uvek pokazuje tačno vreme. Kad se kamen ogleda, nema taštine. Ogledalo otkriva sve, kamen ništa. Kao kamen i ogledalo voleo bi da znaš.
Tur Ulven
„Može se reći da su moje knjige, u velikoj meri, nemogućnost pomirenja. Da kažemo nužnost i nemogućnost predaje. Prosto tako.“
Ovako je, u svom jedinom intervjuu, rekao Tur Ulven, norveški pesnik rođen 1953. godine u Oslu, koji je tokom osamdesetih godina dvadesetog veka bio jedan od vodećih pesnika norveške pesničke scene, pesnik erudita bez formalnog obrazovanja.
Izraziti je, beskompromisni pesimista, ateista obuzet misterijom tišine i smrti koji sebe posmatra kao realistu unutar evropske modernističke tradicije, pesnik tragičar distancirane prisutnosti i uzdržane strasti koji je usled depresije i straha gotovo celu dekadu osamdesetih proveo zatvoren unutar svoja četri zida, ovenčan mitom. Svoj jedini intervju dao je tek 1993. godine za časopis Vagant povodom nagrade koju je dobio. Tada je na pitanje koji je njegov najveći strah odgovorio: „Da budem prepoznat u javnosti. Radije bih da živim mirno i anonimno. Upravo sada plaši me da će se javljati i drugi koji će želeti da me intervjuišu. Neće više biti nikakvih intervjua, jer je to uvek neka vrsta komentara, a to što je napisano moralo bi samostalno da stoji, bez komentara.“ Naravno da se na dodeli te nagrade nije pojavio, izdavač je pročitao njegov govor. „Svakog dana se dogodi po neka katastrofa, svaki dan je sudnji dan. Pa pogledajte samo vesti. Pakao je svakodnevna realnost“, izjavio je u već pomenutom intervjuu, „literatura nikada ne može da dostigne nivo bestijalnosti ovog sveta u kome živimo.“