Psi koji trče unazad : mrtva priroda sa autoportretom

Ikarov pad

Trideset i pet godina
nema glasa o Milutinu.

Spustio se do reke
kratko posedeo na čamcu
popušio cigaretu
drugu ugasio na pola.

Istog dana
deda je našao ranac
i od sunca požutele novine.
Na rubu grafitnom olovkom
načinjene skice ptica
i dvaput podebljano pitanje
gde putujete?

Svake godine
deda kadi kuću
za krsnu slavu.
Stojimo mirno
i ponavljamo za njim
molitve Svetom Nikoli
za putnike,
nasukane
i izgubljene.

Kad god se prekrsti,
krišom pogleda u vrata.

Do kasno u noć,
vadi sitne kosti iz ribe.
Kad ptica iz časovnika
oglasi pun sat,
glasno uzdahne.

Mi se ne obaziremo na kosti,
ređamo ih u grlu.
Trideset i pet godina.

Marko Đorđević (1987, Kruševac) osnovne i master akademske studije završio na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom. Piše doktorsku disertaciju iz oblasti usmene lirike. Upravlja vaspitno-obrazovnim sistemom Kosta Vujić, koji je predstavljao i na Tedx konfernciji. Naučni radovi iz oblasti narodne književnosti i etnologije objavljeni su u zbornicima sa konferencija i u književnom časopisu Folkloristika. Jedan od urednika pesničkog zbornika Tajni grad (PPM Enklava, 2022). Autor romana Nije to ništa (Areté 2016). Živi i radi u Beogradu.