Potop – ll deo

Potop je književno remek-delo koje opisuje ravnice i šume Poljske, Litvanije i Pruske u epskoj priči o izdaji, veri, sebičnosti, požrtvovanosti i junačkoj hrabrosti smeštenoj u krvavu pozadinu švedske invazije 1655-1657.
Ova užarena priča o bitkama, strastima i spletkama strukturno je i tematsko srce najtrajnije i najpopularnije epske trilogije u Poljskoj. Kao i druge dve knjige Sjenkevičeve trilogije (Pan Volodiovski, Ognjem i mačem), Potop ne prikazuje samo vitalne istorijske događaje, već odražava ljudsku dušu. To je majstorski spoj istorije i mašte koji pokazuje čitave nacije, kao i pojedince uhvaćene u potresnim događajima kako se bore za svoj život i ponovo otkrivaju sebe kroz svoje privrženosti.

Henrik Sjenkjevič (1846–1916) bio je poljski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. godine.

Nakon studija književnosti Sjenkjevič je mnogo putovao – bio je u Americi, Africi, proputovao je Evropu – i sa tih putovanja slao je poljskim novinama putopise pod pseudonimom Litvos.

Nakon povratka u Poljsku posvetio se proučavanju istorije, te je tako nastala velika trilogija o Poljskoj sedamnaestog veka: Ognjem i mačem, Potop i Pan Volodijovski, a u jednoj od zemalja koje je posetio, u Italiji, našao je i inspiraciju za svoj roman Quo vadis?, koji mu je doneo svetsku slavu i najprevođenije je delo s poljskog jezika.

Bio je majstor istorijskog romana i jedan od omiljenih poljskih pisaca.