Istorija ljudske gluposti

Evo časnog zadatka za znatiželjne , razborite i pre sve namerne da ljudskoj gluposti, ma koliko taj zadatak bio sizifovski, ponekad stanu nogom zavrat. Krenite od biblioteka vaših prijatelja i poznanika, pa njihovih prijatelja i poznanika, i pokušajte da nađete jednu dragocenu knjigu. Zove se “Istorija ljudske gluposti” od Pola Taborija. Svestan sam da ova knjiga stiže kasno, mada za temu nikad prekasno. Videćete koliko glupost nekad bude i zabavna, ali su njene posledice uvek strašne, jer glupost boli, samo ne glupana nego druge ljude.

Glupost je tragedija svetskih razmera.

Razni oblici glupsoti naneli su čovečanstvu više štete nego bilo koji rat, prirodna nesreća ili revolucija. Sve što je Španija posla Kolumba izvukla iz Meksika i Perua vredelo je bar deset puta manje nego ljudski životi kojima je to bilo plaćeno. Kakva Španija, svežiji primeri koji su nam svima u pameti strašniji su, samo nemam pri ruci statistiku.

Dakle, koja je najznačajnija osobina gluposti? Pored mnoštva dužih i kraćih objašnjenja, najjednostavnije je ipak sledeće: brkanje uzroka i posledica! Pa, ko je onda glupan? Tu sad i nauka ima objašnjenje, pa kaže: onaj kome je priroda dala zdrave ograne za razmišljanje, ali se on njima ne služi ispravno! Doduše, u nauci je reč “glup” ili “glupost” veoma teško naći.

Ukoliko ovu knjigu uzmete u ruke, pred vama će se otvoriti jedna nova slika sasvim poznatog sveta gluposti, blesavosti, budalaštine, slaboumnosti, gluparenja, nerazboritosti, duševne ograničenosti, tupavosti, u kome su glavni junaci glupani, gluperde, budale, blesavci, budalaši, bukvani, bedaci, bene, duduci, mamlazi, zvekani, bilmezi, mazgovi, tikvani, tupavci, šašavci, zevzeci, suklate, sumlate, telci, glupačine, obeznanjeni, šupljoglavci, degeni, debili, dupeta, sumanuti, ćaknuti, zatucani, šenuti ili jednostavno – ograničeni.

Zefirino Grasi