Podignuti veo ; Brat Džejkob

Podignuti veo je jedino delo Džordž Eliot pisano u prvom licu. Priča je kružne kompozicije, koju, u času svoje smrti, pripoveda glavni lik, mračni usamljenik Latimer, obdaren „izuzetnom mentalnom sposobnošću“, zlom kobi koja ga odvaja od ljudi i života.

Novela je jasno oblikovana interesovanjima autorke za savremenu nauku, naročito fiziologiju, frenologiju i mesmerizam. U njoj se Džordž Eliot bavi pitanjima ekstrasenzorne percepcije, telepatije, odnosa prirodnog i natprirodnog, postojanja života posle smrti ili „dvostruke svesti“ i „izuzetne mentalne sposobnosti“.