Katkad je dobro pročitati neku knjigu da ne ispadnete glupi u društvu ili: Sve što niste znali o poeziji a bili ste suviše lenji da čitate

Izabrane pesme, 1983–1987.

Otkrivanje poezije Srđana Dragojevića, filmskog stvaraoca čiji su filmovi obeležili srpsku kinematografiju od raspada SFRJ do danas, uzbudljivo je iskustvo. Bilo je takvo i sredinom onih nesrećnih devedesetih kada je izašlo prvo izdanje ove zbirke, a pretpostavljamo i nadamo se da će taj osećaj doživeti i čitaoci do kojih će stići ovo novo, sada, u ne tako srećnim dvadesetim. Nešto poput otkrića da je vaš omiljeni pevač napisao odličan roman ili pisac snimio originalan film. Uz sve to, tu je sada i znatno veća vremenska distanca; od nastanka pesama u ovoj zbirci proteklo je gotovo četrdeset godina, a autor je prelaz iz te u sledeću dekadu iskoristio da s poezijom završi i posveti se filmu.

Srećom, ova poezija stari dobro kao i njen autor, i poseduje sve one vrednosti zbog kojih ga volite – duhovitost, oštroumnost, hrabrost i uvek dobrodošlu sklonost ka autoironiji i apsurdu.

Srđan Dragojević, režiser i pisac, rođen je u Beogradu 1963. Diplomirao je kliničku psihologiju i filmsku i TV režiju. Autor je osam igranih filmova, među kojima su Mi nismo anđeli, Lepa sela lepo gore, Rane i Parada, i dobitnik brojnih međunarodnih filmskih nagrada: Berlinale, Lokarno, Stokholm, Sao Paulo, Solun itd.

Pored scenarija za filmove objavljenih u knjigama Rane i dve priče za novu deceniju (2010) i Pre nego što crvima kažem zdravo (2015), napisao je i nekoliko knjiga za decu. Autor je i tri zbirke pesama, a za Knjigu akcione poezije 1986. godine dobio je nagradu „Branko Radičević“. Katkad je dobro pročitati neku knjigu da ne ispadnete glupi u društvu zbirka je pesama koja je prvi put izdata 1994, a 2023. ponovo je objavljena uz novi predgovor.