Veštice iz Ilinaca : teatrum mundi

Veštice nam otkrivaju još jedan od mogućih svetova, viđen očima žene, novinarke i književnice. Pripovedajući o sebi i ljudima iz svog okruženja, bliskim, poznatim ili nepoznatim, koje slučajno sreće na ulici ili na putovanjima, autorka jasno stavlja do znanja čitaocu kada se završava realnost, a kada počinje njena fikcija. Zato je ovo na neki način i roman o tome kako nastaje priča. S toga ne čudi što Atanasijevićeva pribegava digresijama izvan okvira stvarnosti, uz uvek izraženu svest o prolaznosti. Nekada traži više lepote, bežeći od prozaičnosti svakodnevice, a nekada upravo suprotno – tamnim tonovima uranja u dubine naše svakodnevice, iz revolta prema životu koji ponekad zna da bude okrutan i nepravedan. Šekspirovska ideja sveta kao pozornice na kojoj svako ostvaruje svoje uloge (Teatrum mundi) glavno je vezivno tkivo romana, s tim što autorka dodatno razvija tu ideju postavljajući pitanje: Da li su baš sve uloge nametnute? I da li postoji način da povećamo broj uloga koje biramo i stvaramo, na račun onih koje su nam dodeljene? Možda kroz dugotrajan proces individuacije, kroz promišljanje i obrazovanje, što je ujedno i put ka idealu slobode. Ako ga ne dostignemo, da mu se barem približimo što je moguće više.

Sonja Atanasijević (Lebane, 1962) objavila je romane: Oni su ostali (1995), Crveni krug (1997), Bekstvo iz akvarijuma (2003, nagrada „Zlatni Hit Liber”, uži izbor za NIN–ovu nagradu), Narandže za Božanu (2004, nagrada „Zlatni Hit Liber”), Ko je ubio Alfija (2009), Vazdušni ljudi (2013, Nagrada „Branko Ćopić” Srpske akademije nauka i umetnosti, najuži izbor za NIN-ovu nagradu), Velika laž (2016) i zbirku priča Krilata tuga (2005). Priče su joj zastupljene u nekoliko antologija, a njena proza prevođena je na francuski, engleski, bugarski, rumunski i makedonski jezik. Živi u Beogradu.