Istorijska sociologija

Istorijska sociologija obuhvata onaj deo sociološkog mišljenja kome je zadatak da istraži načine društvene promene i pravce društvenog razvoja. Veruje se da je najpogodniji način za realizaciju ovog zadatka proučavanje vremenske dimenzije procesa strukturacije, odnosno dinamička strana društvenih fenomena, te da je, shodno tome, saznajno i praktički najefikasniji način argumentacije istoriografski. Krajnji cilj ovome zadatku jeste rešenje teškoća sa kojima se suočava društvo sadašnjice, kao i anticipacija mogućih teškoća ljudskome društvu u budućnosti. U metodološkom smislu, ove ambicije ostvaruju se različitim sredstvima, gde se uočavaju linije razgraničenja koje se manje-više poklapaju sa intelektualnom pozadinom neke teorije („škola”, pravac, ideološki okvir), pa se stoga može govoriti o više istorijskih sociologija. U većini slučajeva, insistira se na primeni uporedno-istorijskog pristupa. U jednom manje striktnom određenju, istorijsku sociologiju činilo bi svako društvenoteorijsko istraživanje koje, na osmišljen način, primenjuje proveru teorijskih nalaza postupcima istorijske nauke.

Pavle Milenković