Časopis Kinoteka #84/85

Novogodišnji dvobroj časopisa Kinoteka donosi tekst o evropskom projektu Sezona filmskih klasika, u kojem Jugoslovenska kinoteka ove godine učestvuje premijerom digitalno restaurisanog filma „Zaseda“ Živojina Pavlovića, zatim analizu tog filma i prikaz monografije o velikom reditelju.

Tu su i eseji o velikanima svetskog filma Jasudžiru Ozuu i Ričardu Atenborou, kao i o nedavno preminulom glumcu Žarku Lauševiću i scenografu Nemanji Petroviću, ali i o Kventinu Tarantinu, povodom njegove knjige „Bioskopska promišljanja“, intervju s mladim scenaristom Davidom Jakovljevićem, tekstovi o britanskom hororu…

„Na filmskoj i pozorišnoj sceni Jugoslavije osamdesetih godina nije se pojavilo ništa moćnije a tananije od glumca Žarka Lauševića“, piše Radmila Stanković i podseća da je Laušević još kao student ulogom Tibalda „ukrao šou“ glavnim likovima u predstavi „Romeo i Julija“, sa 25 godina stekao veliku popularnost u seriji „Sivi dom“, a ubrzo dobio Zlatnu arenu u Puli i nagradu Car Konstantin na festivalu u Nišu za film „Oficir s ružom“, kao i Sterijinu nagradu na Pozorju u Novom Sadu, za uloge Rastka Nemanjića i Svetog Save.

„Šta god je odigrao, bilo je za pamćenje“, ističe autorka u tekstu o izuzetnom opusu, ali i teškoj životnoj priči Lauševića, citirajući i njegove reči iz više intervjua koje je sa njim radila, kao i sećanja njegovih kolega i prijatelja.

U okviru evropskog projekta Sezona filmskih klasika Jugoslovenska kinoteka prikazaće za ovu priliku digitalno restaurisanu kopiju filma „Zaseda“ Živojina Pavlovića. Ksenija Zelenović predstavlja to ostvarenje, koje se smatra našim prvim kritičkim filmom o ratu i revoluciji, kao i sadržaj svih filmova koje su za Sezonu filmskih klasika pripremile članice Asocijacije evropskih filmskih arhiva i kinoteka, uz podršku programa Evropske unije Creative Europe MEDIA, a u cilju očuvanja i prezentacije filmskog nasleđa novim generacijama.

Analizirajući „Zasedu“ Jovan Marković ocenjuje da je u tom filmu o sukobu ideala i stvarnosti, dogme i života „autor uspeo da sintetiše većinu svojih dominantnih tema i motiva, kao i da stilske elemente i postupke karakteristične za prethodne filmove uobliči u kompleksnu, a skladnu strukturu“, te da je to „film koji ne ispituje samo dati istorijski momenat nego i opštija pitanja kojima se Žika Pavlović bavio, a koja se mogu shvatiti ne samo kao politička već i univerzalno ljudska, psihološka, ali i antropološka“.

U rubrici Velikani svetskog filma Saša Radojević se bavi porodičnim komedijama proslavljenog japanskog reditelja Jasudžira Ozua (1903–1963), koje su manje poznati „rukavac“ njegovog opusa. Reč je o nemim filmovima „Tokijski hor“, „Ja sam rođen, ali…“ i „Prolazna moda“, a sva tri su nastala početkom tridesetih godina prošlog veka kada je Ozu počeo da stiče afirmaciju kao reditelj.

Povodom knjige eseja i kritika Kventina Tarantina „Bioskopska promišljanja“ Nikola Jović pod naslovom „Spekulacije o Tarantinu, lično kao filmsko i filmsko kao lično“ piše da je „Tarantino još od slavnih početaka karijere prepoznat ne samo kao filmski reditelj i scenarista već i kao neko čija je uloga u filmskoj javnosti poput kritičarske“, ali da tek sa ovom knjigom sagledavamo razmere toga koliko su neki od njegovih esejističkih postupaka na filmu lični.

Program Moj izbor za januar sastavio je scenarista David Jakovljević. U intervjuu za „Kinoteku“ kao kriterijum za izbor eks-ju naslova naveo je „pokušaj da locira drage filmove koji su deo našeg kulturnog nasleđa, a koje domaće televizije retko ili nikad ne emituju, koji se ne mogu naći na internetu, ili su snimci katastrofalni…“, dok je kod izbora stranih filmova reč o rediteljima (Tarkovski, Džarmuš, Kasavetes) koji su njemu bitni i to više kao osobi nego kao autoru.

Velikan svetskog filma, jedan od najsnažnijih stubova britanske filmske industrije i jedan od tamošnjih najvoljenijih umetnika Ričard Atenboro (1923-2014) tokom duge karijere igrao je u 79 filmova, režirao 12 i producirao 13 filmova. Njegov „Gandi“ dobio je osam Oskara, među kojima za najbolji film i režiju, piše Ana Marija Rosi u tekstu „Patrijarh britanskog filma“. Bio je Englez sa osećanjem visoke društvene odgovornosti, verovao u socijalnu pravdu, predsedavao dobrotvornim organizacijama, bio borac protiv aparthejda, ističe autorka citirajući intervjue Atenboroa, kao i njegovu biografiju iz pera Dejvida Kastela.

U ovom broju objavljen je odlomak iz knjige hrvatskog teoretičara Hrvoja Turkovića „Filmska opredeljenja“, u kojem analizira „ljubavne filmove“ Dušana Makavejeva „Čovek nije tica“ i „Ljubavni slučaj: tragedija službenice P.T.T.“ Prema njegovoj tezi, Makavejevljevo bavljenje „ljubavnim temama” posledica je tadašnjeg „naskroz ideologiziranog razdoblja“, kada se ljubav reditelju pokazivala kao međuljudski (društveni) odnos s najvećom podatnošću svemu spontanom, stihijnom, živorodnom, ali i razornom u ljudskom svetu.

„Kulisa filmskog govora“ naslov je teksta Marijane Terzin Stojčić o arhitekti Nemanji Petroviću, jednom od naših najvažnijih scenografa, koji je bio potpuni ili pomoćni kreator ambijenata antologijskih ostvarenja kao što su „Ko to tamo peva“, „Balkan ekspres“, „Montevideo, Bog te video!“, „Ivkova slava“, „Do koske“. Čak sedam filmova radio je s Mišom Radivojevićem, koji se priseća kako je Nemanja imao dar da u niskobudžetnom, autorskom filmu svojim znanjem i spretnošću zameni višečlanu specijalizovanu ekipu.

Milena Gvozdenović u tekstu „Roman i film za sva vremena – Majstor i Margarita“ piše da film reditelja Aleksandra Petrovića, po romanu Mihaila Bulgakova „i nakon potonjih daleko spektakularnijih (skupljih) filmskih adaptacija… stoji kao zadivljujuće promišljena i uspešna realizacija maštovitog i obimnog romana na uvek aktuelne teme odnosa umetnika i države, ljubavi i smrti, religije“.

Rubrika Sa polica biblioteke predstavlja monografiju o Živojinu Pavloviću, koju je Kinoteka objavila povodom 90. godišnjice njegovog rođenja, sa esejima o različitim aspektima stvaralaštva nagrađivanog i zabranjivanog reditelja, istaknutog autora crnog talasa i višestrukog dobitnika Zlatnih arena, koje su za ovo izdanje pisali srpski i slovenački autori Goran Gocić, Andrej Šprah, Ivana Kronja, Zdenko Vrdlovec, Greg Dekjur, Nace Zavrl i Saša Radojević.

Sledi izveštaj sa otvaranja multimedijalne izložbe „Filmsko platno Miće Popovića“, koja je priređena u Jugoslovenskoj kinoteci povodom stogodišnjice rođenja jednog od najvećih srpskih slikara, ali i značajnog reditelja. Tom prilikom o njegovom radu govorili su direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, istoričar umetnosti i reditelj Đorđe Kadijević, umetnikov sin, dramaturg Jovan Popović i autorka izložbe Irina Kondić.

O istorijatu najvećeg svetskog natpisa-spomenika Hollywood, koji je postavljen pre tačno sto godina, na ideju izdavača „Los Anđeles tajmsa” Harija Čendlera i saradnika, piše Bratislav Mihailović u tekstu „Sto godina snova – Spomenik gradu filma, popularnoj kulturi i (ne)ostvarenim snovima“. Ogromna slova „Hollywoodland” (natpis je kasnije skraćen) zamišljena su kao reklama za kupce zemljišta, ali su ubrzo postala turistička atrakcija, a potom i simbol holivudske fabrike snova.

Šok koridor predstavlja prvi deo eseja „Fragmenti straha – Britanski horor“ Nenada Bekvalca, koji kao jedini dobar horor iz neme ere navodi film „Stanar: priča o londonskoj magli“ (1927) Alfreda Hičkoka, piše o prvoj zvezdi britanskog horora Todu Sloteru, koji je likovima pljačkaša grobova Vilijama Bruka i demonskog berberina Toda Svinija obeležio jednu stranu britanskog horora, dok su druga činile teme koje su se ticale viktorijanske seksualnosti i morala, a ovaj deo eseja završava filmom „The Dark Eyes of London“ (1939) Roberta Stivensona, poslednjim nezavisnim hororom pre Drugog svetskog rata.

Rubrika Tragovi na filmu donosi tekstove o nedavno preminulim glumcima Anriju Seru (o kojem piše Marijana Terzin Stojčić), Pajper Lori (Bojan Kovačević), Ričardu Raundtriju (Nenad Bekvalac) i Bertu Jangu (Branislav Erdeljanović).