O vremenu i vodi

Pre nekoliko godina vodeći svetski klimatolog upitao je Andri Snajra Magnasona, jednog od najomiljenijih islandskih pisaca i intelektualaca, zašto ne piše o najvećoj krizi sa kojom se čovečanstvo suočilo. Magnason se branio tvrdeći da nije specijalista na polju klimatskih promena. Ali naučnik je bio uporan:  „Ako vi ne možete da razumete naša naučna otkrića i predstavite ih u emotivnom, psihološkom, poetskom ili mitološkom kontekstu”, rekao mu je, „onda niko zaista neće razumeti problem i svet će nestati.”

Knjiga O vremenu i vodi protkana je ličnim, istorijskim i mitološkim pričama, ali i zasnovana na intervjuima sa vodećim glaciolozima, okeanolozima, klimatolozima I geografima. Ona predstavlja Magnasonov odgovor, zanimljiv i ubedljiv u isto vreme, jedan od onih koji ilustruje stvarnost klimatskih promena i nudi kakvu-takvu nadu pred neizvesnom budućnošću. Polazeći od ideje pisanja čitulje za santu leda, suštinskog razumevanja ljudskog vremena i naših obaveza prema drugima, kroz istoriju i širom sveta, O vremenu i vodi je duboko lična i globalno orijentisana knjiga – putopis, svetska istorija i očajnička molba da živimo odgovorno prema budućim generacijama. Veliki svetski bestseler, već preveden u preko 30 zemalja, ova knjiga je potpuno drugačija od bilo čega što je do sada objavljeno na temu trenutne vanredne klimatske situacije, koja preti da našu planetu učini nemogućim mestom za život.

Andri Snajr Magnason (1973) nagrađivani je islandski pisac i reditelj. Piše romane, poeziju, drame, kratke priče, eseje i knjige za decu. Njegova dela objavljena su na više od 40 jezika.

Magnason je veliki pobornik zaštite prirode i to je glavna tema svih njegovih dela. Bio je posebno aktivan u borbi protiv uništenja nenaseljene unutrašnjosti Islanda radi izgradnje fabrika, o čemu je pisao u svojoj knjizi Zemlja snova (2006), za koju je nagrađen Islandskom književnom nagradom u kategoriji publicistike. Po knjizi je 2009. nastao i dokumentarni film, koji je režirao sam autor.

Prestižnu islandsku književnu nagradu dobio je još dvaput, između ostalog i za knjigu za decu Priča o plavoj planeti (1999). Njegovo Pismo za budućnost povodom topljenja glečera postalo je poznato širom sveta.Godine 2016. kandidovao se za predsednika Islanda s programom koji je snažno zagovarao zaštitu životne sredine.

Živi u Rejkjaviku i otac je četvoro dece.