|
Kao eho na sonaru : izabrane pesme
1.100,00 din.
Pesme su pristupačne, ali uvek ispresecane snažnom, višedimenzionalnom refleksijom i dobro odmerenom, a snažnom jezičkom slikovitošću. Njegov stil je već prepoznatljiv, ali ni na jednom mestu ne postaje monoton, ni maniristički. Ova knjiga potvrđuje Matovića kao jednog od najboljih pesnika koji aktivno pišu na srpskom jeziku, bilo koje generacije.
Bojan Vasić
Ovo putovanje poezije znači i njeno uporno prilagođavanje i preispitivanje u okviru novih pejzaža i drugačijeg ritma, a otud i polazna tvrdnja da su stihovi potrebni da bi se razaznalo šta je iza reči, iza svega, poezija ne znači kao hleb ili novac, već morfijum. No, ni ta pomerena, opojna slika sveta koju ona može da uspostavi, nije totalno – pa ma kako trenutačno – bekstvo, niti dozvoljava bilo kakvu iluzi- ju o tome, ali teži da kao poslanica uspostavi jednu alternativnu narkozu, konkurentnu onoj zvaničnoj.
Sonja Veselinović
VIRUS: SERBIA
Ovde se ništa ne pokreće. Tako naiđe vetar i sve ostane tiho. Možeš da posadiš petunije, ali se one nikad neće zatalasati pod frenetičnim zujem pčela u leto. List lipe ne damara na vazduhu. Tek kao fotografija ostane, beživotni kip.
Slušaj: ćutnja se širi kao kancer, a ti pronađi lepotu u tome. I to nije košmar: to je svuda.
Petar Matović rođen je 1978. u Užicu, završio je studije srpske književnosti u Beogradu. Objavljuje u periodici, zastupljen je u više antologija u zemlji i inostranstvu. Pesme su mu prevedene na više jezika. Objavio je zbirke pesama: Kamerni komadi (1996); Koferi Džima Džarmuša (2009), Odakle dolaze dabrovi (2013), lz srećne republike (2017), Ne hleb, već morfijum – izabrane pesme (Zagreb, 2019), OA среќната република (Skoplje, 2020). Dobitnik je stipendija: “Gaude Polonia” (2013) Ministarstva kulture Republike Poljske “Baltičkog centra za pisce i prevodioce” (Vizbi, Švedska, 2015), “Traduki” (Split, 2016), “Kul- tukontakt” (Beč, 2017) i “Q21″ (Beč, 2017). Dobitnik je nagrada ,,Branko Miljković”, za zbirku pesama Iz srećne republike, i “Pero despota Stefana Lazarevića” (2022). Živi u Požegi.