U planinama ludila

Arkam, 1933. Profesor Dajer, ugledni geolog, saznaje da se sprema naučna ekspedicija zlokobno slična njegovom putovanju na Antarktik 1931. godine. U nadi da će ih odgovoriti od rizičnog poduhvata, odlučuje da prvi put iznese kompletan izveštaj o tragičnim događajima koje je preživeo. Dve godine ranije, brodovi koje je unajmio Univerzitet Miskatonik dospeli su do zaleđenog kontinenta i grupa profesora i studenata odmah se dala na posao bušenja leda i prikupljanja fosilnih ostataka. Nekoliko dana kasnije, biolog ekspedicije, profesor Lejk, izvestio je preko radija da je u jednoj novootkrivenoj pećini zatekao neverovatne primerke ljudima dotad nepoznate vrste bića, bizarne i jedva pojmljive, a onda je oluja prekinula vezu s glavnim logorom. Sutradan je krenula potraga za Lejkom i njegovim ljudima, ali Dajer nije mogao ni da sanja na šta će sve naići na tom putu, koji će ga odvesti među preteće, nestvarne vrhove najviših planina na planeti, kao i u najdublje ponore košmarnog straha i nezemaljskog ludila…

Novela U planinama ludila H. F. Lavkrafta, prvi put objavljena 1936. godine, jedno je od najvažnijih dela tog kultnog autora i važi za klasik američke horor literature. Sam Lavkraft je ovo delo smatrao svojim možda najuspelijim, a ono je svakako poslužilo – služi i dalje – kao inspiracija mnogim umetnicima iz raznih polja.

Fransoa Baranže, ilustrator ranije poznat po radu na filmovima i video-igrama, od malih nogu je opčinjen Lavkraftovim stvorenjima i vizijama što tavore u najmračnijim uglovima fantazije, a ova knjiga je njegova dosad najambicioznija umetnička kreacija.

Hauard Filips Lavkraft (1890–1937) rođen je i umro u Providensu (SAD), a bez sumnje je najuticajniji pisac horora u 20. veku. U svoje vreme priče je objavljivao samo u jeftinim časopisima, ali posle smrti postao je kultni autor, jednodušno slavljen i hvaljen, a njegovo delo postalo je tema univerzitetskih studija. Od tada njegova jedinstvena i zastrašujuća mašta nije prestala da nadahnjuje generacije pisaca, filmskih radnika, slikara, muzičara i kreatora igara, od Stivena Kinga do Klajva Barkera, preko H. R. Gigera i Metalike. U središtu njegovih dela nalaze se kosmički entiteti čije je tajno prisustvo u našoj stvarnosti toliko nezamislivo da je onaj ko ih otkrije odmah proglašen ludim. Zov Ktulua je njegovo najpoznatije delo.

Fransoa Baranže, rođen 1970, je umetnik s više lica. Po obrazovanju ilustrator, uglavnom radi na stvaranju filmova (Hari Poter, Borba titana, Lepotica i Zver) i video-igara (Heavy Rain, Beyond: Two Souls). Autor je i brojnih korica za romane. Godine 2013. upušta se i u pisanje svog prvog zapaženog naučnofantastičnog romana Dominium mundi, a zatim i trilera Domino efekat 2017. Kao adolescent, otkrio je Lavkrafta zahvaljujući – kao i mnogi – društvenim igrama uloga. Nakon toga nije prestajao da se oduševljava fantastičnim univerzumima uopšte, a posebno onim koji je osmislio samotnjak iz Providensa. Pošto je godinama sanjao o ilustrovanoj verziji njegovih priča, odlučio je da se i sam u tome okuša, počevši od najpoznatije – Zov Ktulua.