Mesto

Dok u romanima Jedna žena i Nisam izašla iz svoje tame Ani Erno govori o svojoj majci, u romanu Mesto fokus je na ocu. Reč je skoro o antipodnim odnosima, ali romani se međusobno dopunjuju, naročito ako imamo u vidu čitav opus Ani Erno, koja je od ličnih iskustava stvorila književnost.

Značenje naslova je višestruko, mesto odrastanja koje nas određuje u manjoj ili većoj meri, mesto oca u našem životu, mesto koje pisanje o odnosu oca i ćerke ima u književnosti.
Otac je na samrti, leži nepomičan, u drugoj sobi njegov unuk mirno spava. Ćerka je svesna da dolazi neizbežan, poslednji trenutak. Misli se kreću po pršljenovima kičme, gore i dole, događaji koji su već postali sećanje uskoro će se preobraziti u nežive slike svesti. Kako osećamo ljude kojih više nema? Kako osećamo sebe u svetu u kome više ne čujemo glas s kojim smo oduvek živeli? Erno roman gradi skoro samo od zabeleški, crtica o ocu, naznaka nekih događaja, ali, čini se baš zbog te svoje umešnosti, uspeva da probudi snažnu emotivnu reakciju kod čitalaca i čitateljki. Mesto je 1984. dobilo prestižnu nagradu Renodo.