Dlake na jeziku

Dlake na jeziku svojim dvoznačnim naslovom nagoveštavaju dvostruki karakter romana. Zabavnu književnu konstrukciju punu humora, ali i književnih referenci, s leđa napada realistična slika savremene Bosne, uz uverljivi prikaz vremena korone. Do sada nije bilo domaćeg proznog dela koje vešto evocira unutrašnje teskobe i svakovrsne paranoje, ali i spoljne nevolje iz doba pandemije – nemogućnost kretanja, redove pred prodavnicama, sumnjičavost komšija, sve do ozbiljnih životnih posledica – otkaza, te prelaska na internet poslove. Autorka se poigrava sa jezicima, srpskim i engleskim, vrlo dobro komponujući dijalekat s književnim ili pak, iskvarenim govorom; kao i s imenima i likovima, među kojima su Po i Emili Dikinson, ako ne baš sasvim stvarni, važni činioci ove mestimično snovide povesti o mestu koje nikada nije bilo idealno polje za živeti, raditi, voleti… Ali, istovremeno, Tanja nam poručuje da, ako uspemo da se poigramo sa svojim fobijama i opštom nemaštinom, imamo šansu da isti taj život, umesto kao tragediju, doživimo kao veselu burlesku.