Ja se zovem Lidija Deduš

Iskreno i duhovito seciranje ženske svakodnevice.

ja se zovem lidija deduš maestralni je tour de force emocija i smeha koji secira svakodnevicu jedne žene: borbu s kilogramima, previranja u odnosima, zaljubljivanja, samozavaravanja, suočavanja sa sopstvenim greškama, konfliktne situacije na poslu, apsurdne i komične situacije na Tinderu, loše veze koje obeshrabruju… 

Junakinja Lidije Deduš, lidija deduš, postavlja pitanje ko smo i suočava nas s tim koliko smo iskreni sami prema sebi i koliko se na kraju dana prihvatamo i volimo. Na svakoj stranici ona beskompromisno ispituje lične strahove, bolesti i bolove, tugu i smeh, pa čak i borbu s depresijom, bez zadrške ili srama. Ali o sramu i te kako piše, o onome što svi osećamo ponekad: da nismo dovoljni. Smejući se i plačući s njom, jasno nam je da smo svi mi – lidija deduš. 

Lidija Deduš rođena je 1977. godine u Banjaluci, a odrasla je u Sarajevu.

Počela je da piše s trideset šest godina i otad je objavila zbirke pesama Apatridi i ostale čudne ličnosti, Ništa od najavljivanog kraja svijeta, Razglednice iz prašnjave republike i ja se zovem lidija deduš, dramu Drvene ptice, a zastupljena je i u antologiji pesnikinja Ovo nije dom – pesnikinje o migraciji.

Poezija i kratka proza su joj objavljivane u književnim časopisima i na portalima širom regiona, a njene pesme su izvođene u poetskom performansu Ne čitaš žene Hrvatskog narodnog kazališta, kao i na Hrvatskom radiju i Radio Beogradu.

Članica je Hrvatskog društva pisaca. Živi, radi, piše i vežba jogu na relaciji Varaždin–Zagreb.