Ubiti drugog psa

Ubiti drugog psa (1965) prvi je roman u Hlaskovoj „izraelskoj trilogiji“, knjiga u žanru noira, ali i književnosti egzistencijalizma, i baš je ovo delo doprinelo je da Hlaska danas otkrivaju na Zapadu kao značajnog evropskog pisca druge polovine XX veka.

„Nosio me je neki mračan i nežan talas, ali još nisam zaspao. Znao sam da će sledeći trenutak biti najgori; uvek sam se gadno plašio toga. Nisam više bio u jeftinoj i ružnoj hotelskoj sobi. Nije me više nosio nežni talas. Šetao sam seoskim putem i mogao sam da vidim u daljini, nasred praznog polja, devojku okrenutu leđima; video sam njenu dugu kosu, njene prelepe vitke noge i preplanula ramena. Saginjala se nad nečim što je bilo van mog vidokruga, i znao sam da to nikad neću videti. Onda sam se najednom ponovo stvorio u svom krevetu, u neukusno dekorisanoj hotelskoj sobi, ali sam u sledećem trenutku ponovo gledao u gracioznu figuru devojke. Znao sam da ću joj sad videti lice. „Ne stidi se“, glasno sam rekao. „Dolazim kod tebe.“ Okrenula se ka meni, i video sam njeno lice, staro i ružno, onda se nasmešila, otkrivši svoje trule zube. Čak sam mogao da osetim njen odvratni smrdljivi zadah. Znao sam da sam već na drugoj strani. . . “

Marek Hlasko 1934-1969

Legenda mlade generacije u Poljskoj pedesetih (zvali su ga DžeJms Din Istočne Evrope), živeo je brzo i pustolovno, samo tridesetak godina, ali je uprkos svemu stigao da napiše desetak romana. Prvi, Osmi dan u nedelji, objavio je već 1957. Rat je na njega ostavio duboki pečat, kao i surova iskustva onoga što su komunizam i život pod gvozdenom zavesom doneli Poljskoj. Od svoje 24. godine nalazio se u emigraciji – prvo u Francuskoj, zatim u Izraelu, Nemačkoj i Americi, da bi se ubio 1969. godine. O svemu tome ima traga u romanu Ubiti drugog psa.